Дијалог ће кренути од животних питања

Из изјава председника Србије Бориса Тадића, владе Косова и високих функционера најутицајнијих земаља ЕУ рекло би се да се опет нису добро разумели или бар да не читају на исти начин део усаглашене резолуције о Косову који се тиче најављеног процеса дијалога „између страна”. Оно на чему је Београд до сада инсистирао, а што је била „кост у грлу” за земље које су признале Косово, најпре је разговор о статусу Косова, па онда о техничким питањима.
Влада Косова је оценила да је новим текстом одбачена било каква могућност преговора о статусу Косова и истакла „спремност да сарађује са Србијом као две независне државе о питањима од међудржавног интереса у оквиру евро-атлантске перспективе”. Међународни званичници јуче у својим реакцијама нису користили термин „статус”. Иако су сви истицали неопходност дијалога, нико од њих није поменуо било какву конкретну тему за те разговоре.
„Вероватно ће дијалог кренути од неких, што би се рекло, животних питања. Дакле о положају српске мањине на Косову, о енклавама, уопште о животу људи који су тамо, а нису Албанци”, рекао је Иван Вујачић, некадашњи амбасадор Србије у САД, за радио „Слободна Европа”. Он је оценио и да, иако у самом тексту усаглашене резолуције не пише децидно да је прича о статусу завршена, то ипак јесте јасна порука.
Професор на Факултету политичких наука Предраг Симић сматра да је „прво и најважније” да Београд настави разговоре са Бриселом о статусу Срба на Косову. „Мислим да би смисао резолуције и целе промене у ставу Београда морао пре свега да се у догледно време одрази на статус Срба на Косову – на оне северно од Ибра, али и на оне јужно од Ибра и, пре свега, у овом тренутку је симболично значење изолованих енклава као што су Ораховац и Велика Хоча”, каже он за „Политику”.
Како истиче, за ових 10 година изостало је отварање питања статуса Срба, односно изостанак онога што су у БиХ добила сва три народа – право на заштиту виталног националног интереса, односно ограничено право вета. „Зато је у овом тренутку најважније да ЕУ покаже способност да промени положај Срба на Косову, у смислу заштите њихових виталних националних интереса. А остало је и питање српских манастира, односно њихове евентуалне екстериторијалности на начин како је то регулисано за Свету гору у Грчкој”, оцењује Симић.
Тек касније, према његовим речима, долазе на дневни ред друге ствар, па и статус. На питање да ли званични Београд за сада треба да остави причу о статусу по страни, он каже да ће та прича да буде „тамо где је и остала после овог споразума између Тадића и Кетрин Ештон – до даљег” и додаје да би Београд, пре свега због свог дипломатског кредибилитета, требало да буде и веома осетљив према земљама које су га подржавале, а које су у овом тренутку збуњене.
Указујући на „неочекивану нову формулацију” у заједничком тексту резолуције која каже да разговор треба да се води око заједничке европске будућности и животних питања, Душан Јањић, координатор Нове социјалдемократије, каже да сва она питања која су до сада спадала у „техничка питања”, треба да се укључе и у „животна” – документа, повратак, нестала лица, енергетика… „Волео бих, на пример, да се у овим ’животним питањима’ нађе и питање децентрализације, односно територијалне и институционалне гаранције и за српску заједницу. И нека питања која су у доба Ахтисарија већ решена, као што је питање заштите српске заједнице и њеног права на директне везе са Београдом, а што није искоришћено до сада. За то постоји и правни основу у уставу Косова”, каже он за „Политику” и наглашава да би требало да се отвори и питање  имовине.
Б. Баковић

------------------------------------------------

Краснићи: Никада више о статусу

Став албанског врха у Приштини je да се о питању статуса покрајине не може више разговарати, каже за „Политику” Мемљи Краснићи, портпарол самопроглашене владе Косова у Приштини.
„Никада се више неће причати о статусу. То је завршена ствар, а ми ћемо да водимо разговор као две добросуседске државе по питању струје, телекомуникација, повратка расељених, питању несталих лица. Питање статуса, територијалног интегритета и суверенитета државе је ствар која је дефинитивно решена 17. фебруара 2008. године, а ми се од тада бавимо унутрашњим пословима и питањима, по Уставу и законима Косова. Најважније је да Србија схватила да треба да повуче овакав потез”, наглашава Краснићи.
Б. Радомировић