Koordinator pravnog tima Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu Saša Obradović čovek je zanimljive biografije. Sportista, pravnik, talentovan pisac, stručnjak za međunarodno pravo, na dobrom je putu da se pridruži čuvenom društvu slavnih srpskih pisaca–diplomata: Dučiću, Crnjanskom, Andriću, Vinaveru, Rakiću.

Obradović je rođen u Valjevu 1968. godine. S nepunih 18 godina bio je prvak Jugoslavije u karateu. Pravni fakultet završio je s prosekom iznad devet, a već u 29. godini postao je sudija Opštinskog suda u Valjevu. Nekako u isto vreme objavljena je i prva zbirka njegovih priča, „Ulazak u zamak” (1998). U poslednjem ratu, 1999. godine, bio je vojni sudija u zoni odgovornosti Drinske divizije. Za ratne doprinose dobio čin potporučnika.

Progovorio je kada drugi nisu – oktobra 1999. godine republičkom parlamentu uputio je zahtev za razrešenje sa sudijske funkcije. Javnosti je obelodanio da su sudije naterane da svoje poštenje dokazuju siromaštvom; da su primorane da za platu od 100 nemačkih maraka sude predsedniku SAD Bilu Klintonu; da u zatvore u Srbiji odlazi samo sirotinja; i mnoge druge stvari koje su svi ljudi iz struke znali, ali nisu smeli da kažu.

Posle kratkog perioda bavljenja advokaturom, Obradović se otisnuo u diplomatske vode. Postao je sekretar ambasade Srbije u Hagu, a ubrzo zatim uključen je u pravni tim Srbije pred Međunarodnim sudom pravde – najpre u procesu ocene legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, a potom i u podnošenje kontratužbe Srbije protiv Hrvatske za genocide izvršen od 1991. do 1995. godine. Zastupa stav da je ono što se od 1941. do 1945. godine desilo u NDH „od ekstremne važnosti za Sudsko veće kako bi se ustanovilo kako je zaista došlo do takvih događaja”.

Nije član nijedne partije. Ekskluzivni je autor „Stubova kulture” od svoje prve knjige. Po sopstvenom priznanju, najviše bi voleo da se posveti samo pisanju, kada bi od toga mogao ugodno da živi. Omiljeni pisac mu je Borislav Pekić.

Ne veruje u realizam u književnosti. „Mada sam imao privilegiju da živim neobičnim životom, smatram da savremeni pisci svoje iskustvo treba da crpe iz literature, a ne iz života”, rekao je u jednom intervjuu. Glavni lik njegovog romana „Mardijan je najzad mrtav” (2005) jeste evnuh Mardijan koji je, u stvari, epizodista čuvene Šekspirove drame „Antonije i Kleopatra”. Roman „Vrt ljubavi” (2008) govori o bračnim nesporazumima slavnog slikara Rubensa s prvom suprugom Izabelom Brant, dok je tema nedavno objavljenog dela „Drugi drugi svijet” (2009) ljubav muslimanske devojke Šahe i jednog srpskog oficira tokom rata u Bosni. U pauzi zastupanja interesa Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu Obradović priprema novu knjigu, pod radnim naslovom „Razgovori s Regulom”, o čoveku koji je bio savetnik na dvoru zloglasnog Kaligule.

Marko Albunović