Međunarodna upravljačka grupa će ove nedelje, na redovnom godišnjem sastanku, analizirati proteklu godinu i raspravljati o uspešnosti Međunarodne civilne kancelarije (MCK) u Prištini i njenog šefa Pitera Fejta. Ukoliko i ne bude ispoljena dilema da li je Fejt dobro nadgledao sprovođenje Ahtisarijevog plana, što je zadatak koji mu je postavila grupa zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, postavlja se pitanje da li će se u EU, koja je Fejta imenovala za svog specijalnog izaslanika na Kosovu, obnoviti primedbe da „drugi šešir” na Fejtovoj glavi proizvodi previše gužve.

„Ne postoji primer da je izaslanik EU istovremeno i predstavnik neke nevladine organizacije, pogotovo organizacije koja narušava zvaničnu politiku EU o statusnoj neutralnosti”, kaže izvor „Politike” u Vladi Srbije. Srpske vlasti, prema njegovim rečima, zbog toga „u određenim forumima traži promena tog stanja”. On veruje da je moguće razdvajanje dveju Fejtovih funkcija, ali je pitanje kada će ta tema doći na dnevni red i dodaje da „i u EU postoji neslaganje i povremeno se vode razgovori o tome”.

Taj izvor negira da Fejt govori ono što u EU misle, „samim tim što s najviših mesta u EU stižu potvrde da su stvari onakve kakve su od početka vrlo jasno i javno postavljene. Mi u njegovim stavovima ne vidimo politiku EU i to nam je jasno rečeno”. U srpskim vladajućim krugovima su, kako naglašava, „veoma zadovoljni što su iz Brisela dobili potvrdu da plan za integraciju severa nije plan EU”, kako i izjavom predsedavajućeg Saveta ministara EU i šefa španske diplomatije Migela Anhela Moratinosa, koji je posle sastanka s ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem rekao da EU ne stoji iza plana MCK.

Ovaj plan je samo poslednji u nizu Fejtovih istupa koji ga vezuju za MCK i zadatke koje ona u saradnji s kosovskim vlastima sprovodi. To je u koliziji sa ulogom izaslanika EU, unutar koje nema jedinstvenog stava o nezavisnosti Kosova. Fejtovi pozivi srpskoj strani da sarađuje ili bar razgovara sa njim svakodnevnim problemima otuda ostaju bez uspeha.

Kako se ispostavilo da s Fejtom niko od srpskih zvaničnika neće da razgovara, smatrajući ga isključivo zastupnikom Ahtisarijevog plana koji nije prošao verifikaciju Saveta bezbednosti UN, krajem prošle godine EU je imenovala italijanskog ambasadora u Prištini Mikela Đifonija za specijalnog izaslanika EU za sever Kosova. To imenovanje otvorilo je rasprave da li je njime EU morala da smanji uticaj MCK i premosti atrofiranu ulogu specijalnog izaslanika ili je želela da ojača evropsko prisustvo na severu.

Državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović smatra da Fejtovim radom ne može biti zadovoljna ni Međunarodna upravljačka grupa jer ova kancelarija nije uspela da se nametne kao zamena za Unmik. Podsetimo, u februaru 2008. godine, kada je Fejt imenovan za specijalnog izaslanika EU za Kosovo, bilo je planirano da posle prelaznog perioda on postane međunarodni civilni predstavnik, odnosno čovek koji će obavljati poslove dotadašnjeg šefa Unmika Joakima Rikera.

To se nije dogodilo, a Ivanović podseća da je na poslednjoj sednici SB UN u januaru, pored pravosnažnosti Rezolucija 1244, čak konstatovano da je Unmik uspeo da poboljša zamrle kontakte s prištinskom vladom. „Pošto Unmik ostaje, jasno je da nema prostora za MCK i Pitera Fejta”, kaže Ivanović.

Bivši ambasador Srbije u Parizu prof. dr Predrag Simić, međutim, poslednje izjave i inicijative Pitera Fejta posmatra u kontekstu novog zaoštravanja između Vašingtona i Moskve. Podsećajući na izjave zvaničnika NATO-a generala Ficdžeralda i Rasmusena (o podršci NATO-a integrisanju svih zajednica u kosovsko društvo) i odgovora s ruske strane (zvaničnik MIP-a Nesterenko je taj predlog nazvao privatnom inicijativom), Simić dodaje da bi u tom kontekstu trebalo posmatrati i posetu američkih kongresmena Džona Mekejna i Džozefa Libermana Sarajevu. „Vidimo da se svi oni vraćaju na Balkan u smislu učvršćivanja pozicija i ’završavanja nezavršenog posla’. Piter Fejt je u svemu tome samo jedan detalj, koji je možda samo iscrpnije izneo ono što je u ovom trenutku politika Zapada. Kosovo i BiH su prirodne tačke njihovog nadmetanja i u ovom trenutku ti potezi su više motivisani odnosima Vašington–Moskva, nego odnosima prema Beogradu, Sarajevu ili Prištini”, zaključuje Simić.

Izvesno reteriranje, kojim je Fejt naknadno objasnio da je predviđeno da se o integraciji severnog Kosova konsultuje Beograd i da sprovođenje te strategije ne podrazumeva nametanje rešenja, niti upotrebu sile, Simić objašnjava reakcijom, pre svega iz Srbije, ali i Rusije. “Nastavak u tom pravcu rizikovao bi eskalaciju, a sada se stvari uglavnom rešavaju verbalnim probnim balonima”, zaključuje Simić.

Biljana Mitrinović

--------------------------------------------------------

Simić: Durska kadenca

Ako smo prošlu godinu završili sa „visokim ce” u pogledu približavanju EU, bojim se da ova godina počinje više iz Dura nego iz mola. Znači, porukama koje mogu da zabrinu i koje će možda Srbiju, ali i BiH i Kosovo, izložiti novim pritiscima i napetostima.

B. M.