ЕУ нема стандард за правосуђе

Поводом писања листа „Зидојче цајтунга” да Србија не испуњава правне стандарде за даље приближавање Европској унији у мери у којој то тврде званичници Европске комисије и да је Брисел занемарио тешке пропусте у српском правосуђу, домаћи стручњаци за европске интеграције мисле да тако нешто не стоји. Прво због тога што европски стандард као такав не постоји, а такозване правне тековине ЕУ представљају „једну широку материју, оквир који треба да буде уденут у домаће законодавство”.

Ана Трбовић, професор Факултета за економију, финансије и администрацију, подсећа да стручњаци ЕК „сагледавају да ли је европски оквир који чине правне тековине ЕУ унет у наше законске одредбе у довољној мери” и „одмах кажу, уколико то није урађено у довољној мери, да треба да се поправи”. То је, уосталом, и био разлог због којег је Србија мењала неке законе.

У вези са позивањем поменутог немачког листа на „поверљиви” извештај правних стручњака ЕК у којем пише да је реч о „изругивању праву” у Србији, а који се разликује од става званичника комисије, Трбовићева, која се некада налазила на челу сектора за европске интеграције, каже да не види какав би то био поверљиви извештај.

„Све је врло отворено, врло јавно, сви извори су јавни. Све што је урађено доступно је на интернет адреси Скупштине Србије, сви закони који су усвојени и подзаконски акти, тако да ништа није тајно”, истиче она и закључује да „ако су вам извори јавни, онда ни аналитика не може бити потпуно поверљива”.

Према њеном мишљењу, једина разлика у оцени стручњака и става званичника ЕК може бити у томе да неки од експерата ЕК сматрају да неки захтеви морају да се испуне сада, а не да се чека следећи стадијум евроинтеграције.

Трбовићева наглашава да наша земља није на том стадијуму када треба све да испуни, већ само оне услове који су потребни за статус званичног кандидата. „Ако се поредимо са другим државама које су добиле статус кандидата пре нас, ми смо урадили више, и више него испунили потребно”.

И Никола Јовановић, уредник часописа „Изазови европских интеграција”, тврди да стандарди ЕУ у правосуђу не постоје. Постоје, каже, неки принципи и праћење реформе правосуђа што чини ЕК. Постоје и критеријуми из Копенхагена и мишљење Венецијанске комисије и неки критеријуми Савета Европе.

Коментаришући напис из немачких новина, оцењује да је „прича мало чудна”. „На основу којих доказа они знају шта су нижи нивои предлагали, а шта су виши нивои усвајали у вези са извештајем о Србији”, пита Јовановић. Он каже да не зна шта би то био „поверљиви” извештај у ЕК. „Постоји интерна комуникација унутар комисије, која је тело у којем влада хијерархија и где просто мишљење нижег службеника не може да се узима за веродостојно већ вишег”, попут односа који владају у неком министарству.

Јовановић сматра да је теоретски могуће да одређене службе комисије или надлежни за одређену земљу израде извештај који касније на неком вишем нивоу комисија „мало политички дотера”, па није немогуће да су на неком вишем нивоу, да би акценат управо био на политичким условима, неке ствари „испеглане” у вези са Србијом”.

Постоји и још једна могућност – да у позадини поменутог текста лежи други извор. Наиме, Бундестаг, такође, израђује мишљење о процесу реформи у земљама обухваћеним процесом стабилизације и придруживања за своју владу, па би било логичније да се овај лист позива на налазе немачких експерата. „Значи, могуће је да мишљење Немачке буде строже од ЕК. Али зашто би се онда крила иза ЕК?”, пита Јовановић.

У вези са наводом „Зидојче цајтунга” да у „поверљивом извештају” пише да у Србији постоји „недопустив утицај политике на правосуђе”, наши саговорници истичу да је познато да је та реформа била контроверзна и да домаћи стручњаци о томе врло често говоре. Та оцена је била и у извештају ЕК од прошле године. Трбовићева подсећа да је реч о утицају политике на избор судија на пример или о чињеници да је један од главних судија касније оптужен за корупцију. „То је нешто због чега се ЕУ жали до краја и док ми не постанемо пуноправна чланица истераће то да буду потпуно задовољни и да нема те мере политичког утицаја”, уверена је она.

Б. Чпајак