ЕУ пише своју резолуцију?

Београд је подношењем Предлога резолуције Генералној скупштини УН изненадио Брисел, који поводом овог потеза српске дипломатије не искључује узвратну меру – писање „контрарезолуције”.

Неименовани дипломатски извор из ЕУ истиче да је двадесетседморка очекивала да ће Београд најпре усагласити садржај резолуције са њима, а затим га представити у Уједињеним нацијама. „Прижељкивали смо резолуцију коју би подржале све земље чланице ЕУ, а то би онда било најбоље решење и за Београд”. На питање новинара „Политике” да ли ће државе ЕУ можда наступити са сопственим текстом резолуције коју ће подржати свих 27 чланица, наш саговорник у Бриселу каже да „та опција још није размотрена, али није ни искључена”.

Посредна потврда да је тако нешто могуће стигла је и од једног амбасадора земаља „квинте” који је у уторак на састанку у Министарству спољних послова видео српску резолуцију пре него што је послата у УН без договора са овим најутицајнијим земљама. „Уколико не нађемо заједнички језик са Београдом, постоји могућност да ЕУ напише своју резолуцију која би била прихватљива и за пет држава које нису признале независност Косова”, каже овај дипломата.

Европска унија је званично примила је на знање да је Србија поднела предлог резолуције Генералној скупштини УН. „ЕУ поздравља спремност Србије на дијалог, јер је то у складу са оним што је почетком недеље рекла и Кетрин Ештон, шеф Европске дипломатске службе – да је време за нову фазу у односима Београда и Приштине који се тичу заједничке будућности у ЕУ”, каже за „ Политику” Маја Коцијанчић, портпарол Ештонове.

Од пет најутицајнијих земаља света, које чине „квинту” (Француска, Немачка, Италија, Велика Британија и САД) Србија није добила подршку за прекјучерашње упућивање предлога резолуције Генералној скупштини Уједињених нација”, поручено је из дипломатских извора у Београду.

Стивен Вордсворт, амбасадор Велике Британије у Београду, објаснио је за Би-Би-Си како су текли разговори амбасадора поменутих земаља са српским представницима: „Откако је објављено мишљење МСП-а пре недељу дана званичници ЕУ су радили заједно са својим српским колегама на састављању заједничке резолуције која би била послата Генералној скупштини УН. Почетком недеље су у Бриселу вођени разговори о елементима те заједничке резолуције и наше је разумевање било да ће се те консултације наставити. У уторак по подне МИП је позвао представнике ’квинте’, поделио нам је нацрт српске резолуције и тражио коментаре. Зато нас је изненадила информација коју смо добили касније тог дана да је Србија у УН већ поднела нацрт своје резолуције претходно не информисавши званичнике ЕУ или ’квинте’”.

На питање да ли је потом од МИП-а тражено објашњење за овакав потез Београда, амбасадор је одговорио да је то учинио наредног дана и да му је речено да је српска страна била забринута, јер су Албанци планирали да поднесу свој нацрт резолуције и да је Србија реаговала како би прва доставила своју резолуцију

„Рекао сам им да не знам за постојање било какве ’албанске резолуције’, касније током дана сам то проверио и са колегама у Њујорку и на основу тога сам питао МИП да ли је могуће повлачење предлога како би се вратили свом изворном плану и договорили се о заједничком нацрту резолуције ЕУ и Србије”, пренео је амбасадор.

Иначе, на поменутом састанку у уторак, амбасадори „квинте”, према објашњењу из дипломатских извора, упутили су замерке на текст преамбуле предлога резолуције у којој се говори о једностраној сецесији, као и на тачку у којој се стране позивају да пронађу узајамно прихватљиво решење за сва отворена питања путем дијалога. На питање да ли формулација „сва отворена питања” подразумева и статусно питање, представници Србије су им, како нам је пренето, потврдно одговорили.

Да ли се одлука Београда да иде пред УН без договора са најутицајнијим државама света може тумачити као конфронтирање Србије са Западом? Рекавши да би се брзина могла разумети уколико је резолуција послата да би се о њој расправљало пре евентуално неког другог предлога, Владимир Тодорић, из Центра за нову политику, каже да је кључно да у наредном периоду дође до договора између ЕУ и Србије. Један од могућих модела, према његовом мишљењу, јесте да ЕУ достави амандмане које ће Србија прихватити.

Наводећи да је Београд понудио „формулацију: дијалог” која може бити, али и не мора да буде прихватљива за све чланице ЕУ, Тодорић каже да је кључно да се има у виду да ЕУ мора да покаже Русији, Америци и другим актерима да може да утиче на ствари у свом дворишту. „Уколико Србија покаже конфронтацију са ЕУ у Генералној скупштини, прво ћемо имати велики проблем са ЕУ, јер то није добро по њу да покаже колико има мало спољнополитичког утицаја на своју будућу чланицу”, наглашава овај наш саговорник.

На то упућују и речи британског амбасадора који је изјавио да му се не чини смисленим да се Србија и ЕУ конфронтирају у Њујорку, док Србија истовремено тврди да жели у ЕУ.

„Пошто Србија не тражи подршку Истока и пошто нема подршку Запада вероватно ће у процедури та резолуција негде да нестане. Или ће се модификовати или ће неко други да предложи нешто друго. У сваком случају, на крају ће бити нешто што са овим само посредно има неке везе”, уверен је један бриселски аналитичар који није желео да буде именован. Он тврди да текст „може да се модификује и једанаест пута до септембра, октобра и да поприми сасвим другачији облик”.

Овај саговорник сматра да је текст предлога резолуције „пре свега за домаћу јавност, да се каже да, ето, нисмо тек тако одустали”. Јер једна резолуција која нема подршку великих сила у Савету безбедности има минималне шансе да дође на дневни ред и да буде усвојена”, истиче он додајући да се и у Београду добро зна да та резолуција у том облику неће проћи.

Данас у посету Београду, како је речено за „Политику” из амбасаде Грчке, стиже Димитрис Друцас, заменик министра спољних послова Грчке, једне од пет држава ЕУ које нису признале независност Косова. Друцас је у понедељак, после састанка шефова дипломатије ЕУ у Бриселу, рекао да је Грчка земља која може да се обрати и Србији и Косову и која ће исцрпити све могућности да се пронађе решење прихватљиво за обе стране.

-----------------------------------------------------------

И Хисени у Њујорку

Приштина – Министар иностраних послова у привременој влади Косова Скендер Хисени састао се у Њујорку са америчким амбасадором при УН Розмари Дикарло, са којом је разговара о будућим потезима након саопштавања мишљења Међународног суда правде о Косову. „Током дугог и пријатељског састанка министар Хисени и Дикарло су разговарали детаљно о следећим корацима и акцијама које треба предузети након мишљења Међународног суда правде”, наводи се у саопштењу косовског министарства.

На састанку одржаном јуче Хисени је истакао потребу за блиском координацијом активности и акција Косова и САД.

Хисени у Њујорку борави како би се састао са сталним представницима акредитованим у Уједињеним нацијама, из земаља које још нису признале Косово.