Нови Сад – Само пуном интеграцијом западног Балкана, са Србијом у центру, Европска унија ће постати простор истинске безбедности и стабилности, рекао је председник Србије Борис Тадић, на отварању Самита држава централне Европе, који се одржава у Новом Саду под темом „Заједнички рад на превазилажењу изазова три Е – економије, енергије и евроинтеграција”. На самиту су учествовали председници Аустрије, Бугарске, Хрватске, Молдавије, Чешке, Италије, Македоније, Црне Горе, Пољске, Словачке, Словеније, Украјине и председавајући Председништва Босне и Херцеговине, док је председник Албаније отказао претходно најављено присуство због тога што на скуп „није позван председник Косова”.

Иако су лидери земаља региона били сагласни са Тадићевом оценом о значају западног Балкана, председник Србије је приметио да се због решавања светске економске кризе последњих неколико месеци стиче утисак да ЕУ није спремна да прими земље овог региона брзином којом бисмо сви то желели.

Тадић: „Дебалканизација Балкана”

„Поред глобалне финансијске кризе, оваква атмосфера је последица недовршене ратификације Лисабонског уговора. Зато је потребно да заједнички изградимо свест о томе да проширење Европске уније користи свима, како старим, тако и новим и потенцијалним чланицама ЕУ”, рекао је председник Тадић.

Подсећајући да Србија никад неће признати независност Косова као и да инсистира на борби за свој територијални интегритет свим политичким и дипломатским средствима, Тадић је рекао да Србија тиме целом свету показује како се једно болно питање на Балкану решава ненасилним путем, чиме се, како је рекао, „врши својеврсна дебалканизација Балкана”.

Он је и јасно истакао да Србија, као гарант Дејтонског споразума, штити и суверенитет и интегритет Босне и Херцеговине, али и да сматра да њено унутрашње уређење може да се промени само јединственом одлуком сва три конститутивна народа.

Клаус: Лоше искуство са наметнутим решењима

Председник Чешке Вацлав Клаус, државе која тренутно председава Европској унији, изјавио је да ниједна земља не треба на силу бити утерана у неко решење. Осврћући се и на територијални спор између Словеније и Хрватске, Клаус је истакао да су наметнута и једнострана решења веома лоша, додајући да Србија са таквим решењима има трагично искуство.

Он је изнео и извесне резерве да ће наступајуће шведско председавање ЕУ истрајати на процесу европских интеграција западног Балкана, као што је то радила Чешка, додајући да су интереси земаља западног Балкана и проширење ЕУ и даље на дневном реду.

Не пропуштајући прилику да критикује администрацију у Бриселу, чешки председник је нагласио разочарање због тога што се расправа и одлучивање о пријему нових чланица у ЕУ удаљила од грађана и што се мишљења о тој теми префабрикују и намећу са врха. Он је упозорио окупљене шефове држава да када доносе антикризне пакете мера морају да имају у виду краткорочне добити и дугорочне последице, „јер криза ће се завршити али мере које смо предузимали имаће дугорочне последице”.

Месић: Нема замора од проширења

Према речима хрватског председника Стјепана Месића, ЕУ је природни циљ и одредиште свих земаља региона, при чему он не прихвата аргумент да је дошло до такозваног замора од проширења.

„Какав би смисао имала уједињена Европа ако би на њеном југоистоку остао сиви оток изузет од свега што европске интеграције значе”, запитао је Месић и додао да „спољнополитичке амбиције Хрватске неће бити задовољене уласком у ЕУ него тек уласком свих преосталих земаља региона у Унију”.

Он је жестоки заговорник става да је кризу неолибералног модела немогуће превазићи ако се примењују методе својствене том истом моделу капитализма.

„И раније сам упозоравао да је тај модел застарео и да почиње да ствара проблеме, односно да се неолиберални капитализам сам себи поставља као циљ, а да се занемарују грађани”, рекао је Месић и додао да је потребна храброст да се схвати стабилност и неопходност еволуције.

Качињски: ЕУ и у југоисточном правцу

С њим се слаже и Лех Качињски, председник Пољске која ће следеће године преузети председавање. Иако је његову земљу најмање погодила криза, он је истакао да се у решавању овог проблема морају слушати и земље које претендују да постану чланице ЕУ, а не само државе чланице Уније.

Качињски је подржао проширење ЕУ на западни Балкан, али је истакао и да шансу за улазак у ЕУ треба дати и такозваном југоисточном правцу, како у Пољској зову Украјину, Молдавију и Грузију.

А. Николић - Н. Радичевић

----------------------------------------------------------------------

Слични антикризни пакети

У антикризне пакете земаља из региона „спаковане”, су мање-више исте мере против кризе, али је већина лидера региона истакла да је неопходна солидарност у превазилажењу ових проблема.

Небојша Радмановић, председавајући Председништва БиХ, тако је изнео да је тамошња централна банка такође утицала на повећање ликвидности привреде. Конкретно, смањена је стопа обавезне резерве чиме је подстакнуто банкарско кредитирање привреде. Такође, држава је утицала и на смањење потрошње, али и балансирање прихода и расхода у буџету. Земље из суседства такође су користиле помоћ међународних финансијских институција, али су и, попут Србије, склапале и аранжмане са Међународним монетарним фондом.

Мирко Цветковић, премијер Србије, истакао је да су основни принципи на којима је наша влада дефинисала мере за превазилажење негативних ефеката економске кризе јединство, солидарност и континуитет.

„Уверен сам да афирмација ових принципа и на регионалном нивоу може у великој мери да допринесе превазилажењу економских проблема са којима се сви, у мањој или већој мери, суочавамо”, рекао је Цветковић.

Хајнц Фишер, аустријски председник, истакао је да Г-20 и ЕУ морају да се усмере на формулисање мера које ће побољшати пословање, али и на рестриктивнија правила у финансијском пословању.

Георги Прванов, председник Бугарске, и и украјински шеф државе Виктор Јушченко истакли су да снабдевање гасом има изузетну важност у регионалној сарадњи, док се њихов пољски колега Качињски заложио за оснивање интегрисаног регионалног тржишта енергијом које би допринело развоју конкуренције.

„Не треба наш циљ да буду неспоразуми, односно да се појединачно боримо за „Набуко”, Јужни или неки други ток већ морамо да се изборимо за интересе потрошача”, рекао је Качињски, док је његов украјински колега истакао да се нада да његови саговорници не сматрају да је Украјина крива за јануарску гасну кризу.

Да се енергетски потенцијал не би претварао у политички притисак, Јушченко се заложио за успостављање заједничке европске енергетске политике и концепта уједињеног гасног тржишта, које сада постоји у трговини електричном енергијом.

--------------------------------------------------

Извештавање и са пода

У потрази за слободним местом, једна од новинарки, са лаптопом у рукама, села је на итисон крај клавира у прес-сали и у редакцију послала извештај са Скупштине АП Војводине. Најпожељнија места за извештавање јуче су била она у близини утичница за струју, јер неколико десетина компјутера, колико је било обезбеђено, није било довољно за око 200 акредитованих новинара тако да је било неопходно да свако има свој лаптоп.

Иначе, припадници седме силе, конгрес су могли да прате само са видео-бима у сали за новинаре, док су фоторепортери и сниматељи имали дозволу да на свега десетак минута овековече јучерашњи догађај. Већина новинара је крај компјутера, диктафона и слушалица као део обавезне радне опреме имала и чашу са водом и паковање марамица, јер је, због великог броја људи у сали, температура била као у сауни. Узаврела атмосфера и бука у прес-соби чини се највише је изнервирала једног Ројтерсовог извештача, који је силом покушао да заведе ред међу колегама које су леђима заклониле видео-бим и гласно причале ометајући га да чује говор Вацлава Клауса.

-------------------------------------------------

Клаусов рођендан

Чувени евроскептик и председник Чешке Републике Вацлав Клаус јуче је славио 68. рођендан, па је након честитке Бориса Тадића, прокоментарисао да никад није имао толико председника на својој рођенданској забави. Куриозитет овог самита било је и то што је то била прва инострана посета словачког председника Ивана Гаспаровича у новом мандату, иако је још од мирног распада Чехословачке обичај да новоименовани словачки председник прво посети суседну Чешку Републику.

-------------------------------------------------

„Новосадски пољубац” за десерт

Док су новинари писали свој извештаје након преподневног дела самита, уважене званице из безмало целе централне Европе гостиле су се, како незванично сазнајемо, у једном познатом ресторану на Рибарском острву. После предјела од пихтија, лососа, рибљих паштета и сомовине, шефови држава централне Европе уживали су у руској белој чорби, филетима сомовине у сланини и салатама припремљеним од парадајза, сомовине, куваних јаја и димљеног лососа, с мало наранџе, уз гутљаје крушковаче, кајсијеваче и најбољег „Рубиновог” вињака. „Новосадски пољубац” је био послужен за десерт, уз прегршт белих и црних вина са војвођанског тла.

Како сазнајемо, председник Тадић је својим гостима припремио и поклоне, тако да ће десетак шефова држава из Новог Сада отићи да уметничким предметима радионице „Мајарт” из Земуна као и луксузним монографијама о Србији на енглеском језику под називом „This Way – Serbia” и фотомонографијама „Србија, дунавски слив”.

-------------------------------------------------

Почело је у Салцбургу

Идеја за креирање самита шефова држава централне Европе као неформалног, неинституционалног форума покренута је први пут у септембру 1993. године у Салцбургу, а домаћин је био тадашњи аустријски председник Томас Клестил. Наредне године иницијатива је усаглашена са председницима Чешке Вацлавом Хавелом, Немачке Рихардом фон Вајцекером и Мађарске Арпадом Генцом. Основна идеја од самог почетака била је да се успостави непосредан и равноправан дијалог са директним суседима и другим европским државама о свим питањима од заједничког интереса. Годишњи сусрети почели су 1994. године тако да скупови државника представљају слободне дискусије и размену мишљења о питањима од заједничког интереса, како за земље учеснице, тако и за Европу у целини.