Томислав Николић (Карикатура Д. Стојановић)

„Нисам мислио на рејтинг кад сам прихватио позив Олија Рена. Нека од ове посете крену још боље евроинтеграције, нека то капитализује ДС, опет ћу да будем срећан”, каже за „Политику” Томислав Николић, председник Српске напредне странке, дан после првог званичног сусрета са европским комесаром за проширење у Бриселу. Али напредњаци свакако неће остати без политичког профита из европског заокрета, сматрају аналитичари.

Николић истиче да сусрет са Реном није никакав заокрет у његовој политици, иако је до прошле године водио Српску радикалну странку, партију препознатљиву по евроскептичним ставовима. Како наглашава, последњих шест година указивао је на то да Србија треба да буде чланица ЕУ, али да тамо не треба да уђе на коленима и да треба да има партнере и на истоку и на западу.

„Као човек уопште нисам променио идеологију и политику коју спроводим. И СРС сам довео до тога да изјавимо да ћемо гласати за ССП, а онда је стигао налог из Хага”, додаје он поричући да су европско опредељење подстицали амбасадори европских држава са којима је разговарао у Београду. На питање да ли, после посете Бриселу, СНС преузима водећу улогу међу странкама проевропске оријентације у Србији, он одговара одрично. „Могућности СНС-a у том погледу су ограничене. Ми немамо државни апарат, имамо опозициони статус”, каже он.

Примат ДС-а није угрожен

Да СНС не може постати прва домаћа проевропска виолина сматра и Срђан Миливојевић, посланик и члан Извршног одбора ДС-a. „Нова песма се не пева на старим гуслама. Причати о томе да неко може да преузме примат у европској политици од ДС-a, исто је као када бисмо рекли да ‚Политикин забавник’ преузима место ‚Политике’ у информисању јавности. Мислите ли да је СНС после једне посете Олију Рену важнији за Европу од ДС-а? То је као када бих се ја после посете египатским пирамидама представљао као фараон”, објашњава Миливојевић. Али, како наглашава Миливојевић, добродошао је сваки политичар који жели да се бори за приступање ЕУ.

Владимир Вулетић, ванредни професор Филозофског факултета у Београду, такође не мисли да напредњаци могу да преузму примат у европској причи, али истиче да је и Николић очигледно свестан да без проевропске политике нема никакву шансу да освоји власт. „Свестан је да ни Србија, уз све критике које можемо да упутимо Европској унији, не може да рачуна на просперитет уколико се не буде приближавала ЕУ”, оцењује Вулетић додајући да је СНС заузеo позицију која се не разликује од других озбиљних конзервативних странака у Европи.

Европски пут који су напредњаци одабрали логичан је и може их пре или касније одвести на кормило власти, оцењује Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида. „Тектонских поремећаја неће бити у овом тренутку, али отвара се простор да у будућности, захваљујући оваквим потезима, напредњаци могу да сарађују са свима што би им помогло да дођу на власт”, сматра Вуковић.

СНС неће изгубити подршку

Последњи проевропски потези СНС-а за Светлану Логар, директорку истраживања Стратеџик маркетинга, нису ништа ново и изненађујуће што би могло да одбије њихове бираче и симпатизере. „СНС је већ кренуо у том правцу. Кључна подела већ је направљена – коначни разлаз био је у вези са ратификацијом ССП-а. Пре бих рекла да би то још могло да привуче део национално оријентисаних бирача других странака који су за Европу, као и апстинената и неодлучних”, истиче она.

С обзиром на ставове о уласку у ЕУ и статуса Косова, позиција СНС-a и ДС-a, али и других странака власти и опозиције, готово да се и не разликује. То признаје и Николић наглашавајући да је то добро. „Одлично. Зашто бих ја био против тога да имамо сличне ставове. Мислим да у вези са чланством у ЕУ не постоји земља у којој није било консензуса. ЕУ одговара кад види да је атмосфера у Србији о учлањењу веома близу консензуса”, каже лидер напредњака.

Усаглашавање ставова и Вулетић оцењује као позитивно, јер обезбеђује европску будућност Србије, а добро је, како каже, и за домаћу политичку сцену на којој „ЕУ више неће бити ексклузивна тема једних”. Сви ће сада морати, додаје Вулетић, да буду инвентивнији и траже нове теме у кампањама.