Иако је „напунио” тек пет лета, Устав Србије одавно је предмет критике једног дела стручне јавности и политичких партија који га сматрају кочницом за брже европске интеграције Србије. Лидер Српског покрета обнове отишао је и корак даље. Према његовој оцени, Устав не само да је лош већ нас својом преамбулом гура у рат. У овом уводном делу највишег правног акта, који највише смета Драшковићу, подсетимо, каже се да, „полазећи од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни деотериторије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима”.

Стручњаци за уставно право су сагласни да Драшковићева оцена не стоји. Уз опаску да су овакве изјаве израз накнадне памети, јер је то требало говорити у време када је Устав доношен 2006. године, Слободан Вучетић, бивши судија Уставног суда, каже да многе одредбе овог акта, а не само преамбула, могу да буду предмет критике с пуним правом.

„То није никакав позив на рат. Наравно да због овакве преамбуле неће доћи ни до каквог рата на Косову, бар не од стране Србије. После трагичног искуства с бомбардовањем 1999. године нереално је очекивати да Србија може због било чега ући у неки ратни окршај. Зато је ово што прича Драшковић чиста политичка прича”, оцењује Вучетић.

Он, међутим, оцењује да ће ипак бити неке врсте рата поводом Устава, али рата на унутрашњем плану између странака различитих политичких оријентација и то ће, уверен је, бити веома изражено у изборној кампањи.

Професор уставног права на београдском Правном факултету др Ратко Марковић који, како каже, и сам има много замерки на Устав, пре свега јер многе формулације нису добре ни у правном ни у језичком смислу, слаже се с Вучетићем да наш Устав не позива на рат.

„Преамбула не садржи ништа више од онога што већ не постоји у нормативном делу Устава, а у њему се каже да Србија има две аутономне покрајине. У преамбули се Косово потенцира због времена у коме је Устав донет јер још није било решено питање КиМ сагласно Резолуцији 1244. Због тога је наглашено да решење не може ићи у том смеру да КиМ буде ван састава Србије, било у саставу неке друге државе било као независна држава”, објашњава др Марковић и додаје да је стога преамбула пука констатација да је у оквиру својих граница република Србија држава.

За Слободана Вучетића много проблематичније од саме преамбуле, која је политичка декларација, како каже, јесу неке одредбе Устава.

„Преамбула је очигледно без потребе изузетно пренаглашена и сувише обавезујућа. Међутим, много више у ужем правном смислу обавезује одредба о заклетви председника републике, члан 114, у којој се каже да је обавезан да се бори за очување територијалног суверенитета Србије, укључујући Косово и Метохију као њен део. У том смислу треба посматрати и борбу председника да поштује Устав и да се, с друге стране, максимално избори за заштиту Срба и њихових права на Косову”, објашњава Вучетић.

Др Марковић сматра да се приликом доношења Устава 2006. године тежило задовољавању различитих политичких интереса те да зато многе формулације нису добре ни у правном ни у језичком смислу.

„Устав би требало дотерати тако што би формулације биле више правничке и у духу нашег језика. А што се тиче садржине, то је увек израз воље политичке већине, пре свега државно уређење и организација територијалне власти”, објашњава др Марковић.

На питање да ли сличне преамбуле имају и друге државе с територијалним проблемима, Вучетић каже да није реч о уобичајеној преамбули. Према његовим речима обично се у уводним деловима устава истиче слободарска и демократска традиција одређене државе или народа, указује на историјску, демократску традицију и на принципе којима ће се руководити та држава.

Др Марковић подсећа да је Ирска све донедавно у уставу имала одредбу која је говорила да се држава Ирска простире на целом острву Ирска и да обухвата и Северну Ирску која је у саставу УК Велике Британије. СР Немачка је, такође, до уједињења имала одредбу да је држава на целој територији Немачке, источне и западне, односно ДР и СР Немачке. У историји уставности је, како каже, било било случајева да се у уставима за своју територију проглашава и део територије који није под њиховом сувереном влашћу.

-----------------------------------------------------------

Промена устава (ни)је компликована

Предлог за промену устава може поднети најмање једна трећина посланика Скупштине Србије, председник Републике, Влада или најмање 150.000 бирача, пише у највишем правном акту. Да би предлог био прихваћен за њега мора да гласа две трећине од укупног броја посланика, а ако не буде већине исти предлог не може да буде на дневном реду у наредних годину дана.

Уколико у Скупштини  добије потребан број гласова парламент је дужан да акт о промени устава стави на референдум ради потврђивања и то у случају да се промена устава односи на преамбулу, начела устава, људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању или поступак за промену устава. Промена устава је усвојена ако је за  њу на референдуму гласала већина изашлих бирача. У свим осталим случајевима није неопходно референдумско изјашњавање.