Шеф Еулекса Ив де Кермабон најавио је јуче да се хитно мора одговорити на „политичку одлуку Београда” да именује судије за српске судове на Косову и Метохији. Наглашавајући да Еулекс не признаје нити подржава такозване паралелне структуре на Косову, Кермабон је подсетио да мисија ЕУ ради на поновном успостављању правосуђа, односно враћању судија и тужилаца из редова српске и албанске заједнице у Окружни суду северном делу Косовске Митровице, „како би омогућили да правду делилокално, мултиетничко и јединствено судство”.

Реакција шефа Еулекса уследила је поводом реизбора 22 судије на територији Косова и Метохије. У децембру је проведен реизбор носилаца правосудних функција на територији целе Србије и том приликом је број судија на КиМ драстично смањен, а све изабране судије су са територије покрајине.

Државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен подсетио је јуче да је министарство више пута до сада упућивало позиве Еулексу на разговоре који би омогућили успостављање правосудног система на КиМ. Разговори Министарства правде и правосудне компоненте Еулекса запели су код три основна питања: који судови ће бити надлежни за судство на КиМ (да ли српски или косовски), које ће се законодавство примењивати и на којој територији ће ти судови бити надлежни.

„С обзиром на то да у тих шест месеци нисмо добили одговорна наша три основна питања, која апсолутно нису политичке природе него се и скључиво тичу функционалности судства, урадили смо једино што је могуће и што је у складу са Уставом– изабрали смо судије и за територију КиМ”, рекао је Хомен за „Политику”.

Де Кермабон је, међутим, у писаној изјави навео да је Еулекс одлучан у намери да помогне оснаживање косовских институција у области владавине права и да ће „снажне, правичне и мултиетничке институције учинити да такозване паралелне институције постану неважне”. У том смислу шеф Еулекса је навео да се стратегија мисије ЕУ на северу заснивала на принципу корак по корак и да се тај принцип „показао веома ефикасним”.

Хомен, међутим, негира успешност овог концепта, наглашавајући да принцип „коракпокорак” није имао никаквог успеха и није дао никакве резултате и да се заправо „Република Србија залагала за целовито решење, које би, наравно, корак по корак, довело до коначног решења функционисања судства”.

Поводом Кермабонове примедбе да не постоји ниједно место у Европи где постоје два судска система која раде истовремено и покривају исту области да би тако нешто значило непостојање правде, Хомен наглашава да на Космету тренутно судство не постоји, а „поготово некада је у питању заштита Срба и других неалбанаца”.

„Собзиромна то да са друге стране није било спремности да се формира целовита слика будућности косовског правосуђа, сада смо ту где јесмо и отворени смо и даље заразговоре, јер мислимо да је у интересу свих нас да постоји судска заштита на КиМ”, закључује Хомен.

До проглашења независности, 17. фебруара 2008. године у Унмик окружном суду у северном делу Митровице радило је неколико албанских и српских судија. Након проглашења независности, Албанци су престали да долазе, а око 200 српских радника правосуђа протестовали су више од месец дана желећи да се врате на своја радна места која су изгубили 1999. године. Јединице међународних снага, по налогу тадашњег заменика шефа Унмика Ларија Росина, упале су 17. марта 2008. у зграду и око 20 радника правосуђа насилно одвели у приштински затвор.

Током инцидената који су уследили погинуо је један украјински полицајац, а повређена су 64 полицајца Унмика, 24 припадника Кфора и више српских демонстраната.По доласку Еулекса, 9. децембра 2008, суд је поново почео да функционише, али искључиво са судијама Еулекса. Тренутно је присутно седам судија и тужилаца Еулекса, а спроведено је пет суђења.

Биљана Митриновић