Да ли је десетак година откако је Драган Миловановић, тадашњи председник Асоцијације слободних и независних синдиката, постао министар, поново дошло време да један синдикални лидер уђе у Владу Србије? Јер Савез самосталних синдиката Србије најављује да ће се озбиљније укључити у политички живот.

Председник СССС-а Љубисав Орбовић најавио је да ће тај синдикат до јесени донети одлуку о политичком ангажовању, јер у овом тренутку ниједна од политичких опција не штити интересе запослених. Како је претходних дана рекао агенцијама, та идеја је потекла од чланства овог синдиката „које је схватило да је то начин да се ефикасније дође до резултата”, пошто је „очевидно да протести не дају никакве ефекте”. Орбовић је навео да се још не зна да ли ће се политички ангажовати као група грађана, да ли са неком политичком опцијом или ће са неким направити странку, али да „сам синдикат неће постати политичка партија”.

Министар Расим Љајић, лидер Социјалдемократске партије Србије, каже да је сазрело време да дође до чвршће сарадње странака леве оријентације и синдиката.

„Сигурно је да овако расцепљени и подељени слабимо тај политички блок и ми као странка спремни смо за најчвршћи облик сарадње са синдикатима на следећим изборима. Али то на крају зависи од њихове одлуке”, истиче Љајић и додаје да је природно да дође до укрупњавања политичких странака левог политичког спектра, што подразумева сарадњу са синдикатима.

Наводећи да синдикати у свету функционишу заједно са политичким партијама, и то углавном левичарским, потпредседница Демократске странке Јелена Триван каже да представници синдиката јесу део руководећих структура странака.

„ДС дуже време разматра модел укључења синдиката у свој рад како би се чуо глас синдиката и битно утицао на креирање политике. Ја не мислим да наша странка не штити интересе запослених. Напротив, мислим да смо у немогућим временима кризе управо доносили такве одлуке које су пре свега социјално праведне”, наглашава она. 

А Александар Вучић, заменик председника Српске напредне странке, био је ироничан говорећи да је „Орбовић идол свих младих и старих у Србији и да ће имати више од 60 одсто на првим изборима”.

„Синдикати треба да се баве синдикалним послом, а странке да се баве својим послом”, одговорио је Вучић на питање да ли би можда за СНС била прихватљива формална предизборна сарадња са СССС-ом.

Истичући да синдикати по својој природи имају и политичку улогу и да они већ учествују у политичком животу кроз контакте са странкама, кроз изражавање ставова о политичком и економском стању у земљи, кроз рад Социоекономског савета, Дарко Маринковић, професор Универзитета Мегатренд, додаје да синдикат има право и да оснује партију, али да то не може да буде замена за изворно синдикално деловање. И никако не би смело да буде покриће за неуспех синдиката.

„Слажем се са Орбовићевом оценом да се постојеће политичке опције, од којих се неке зову социјалдемократске, не боре за интересе и права запослених, али то је питање одговорности и синдиката. Он као лидер синдиката не може да остане на тој констатацији – он мора да пронађе начин да синдикат ојача (да га кадровски, политички, стручно обнови, да унапреди његову друштвену моћ), јер не може слаб синдикат да замени политичком странком”, указује Маринковић.

Колико су на овакву идеју у СССС-у можда утицали разни синдикални протести последњих месеци, почев од двомесечног штрајка дела просветних радника до актуелног протеста крагујевачких оружара? Маринковић је сигуран у утицај „тог растућег социјалног набоја који нема одговарајућу реакцију политичке власти, јер видимо да се политичка, економска и социјална ситуација заоштрава”.

Аналитичари Владимир Гоати и Дејан Вук Станковић оценили су за агенцију Бета да би најава могућег политичког ангажмана СССС-а могла да има значајан утицај на политичку сцену Србије.

„Актуелне политичке странке не комуницирају на прави начин са радничким слојем. У овом времену бруталног и траљавог увођења капитализма права радника су поприлично угрожена, а држава, партије и синдикати нису пронашли начин да их на адекватан начин заштите”, каже Дејан Вук Станковић.

Социолог Владимир Гоати је рекао да „још није извесно за коју политичку струју би синдикати могли да се определе, проевропску или традиционалну” и да очекује да би након СССС-а одлуку о политичком ангажовању могла да донесе и друга већа синдикална организација Независност. „Тешко да ће овај други синдикат моћи да опстане уколико тако нешто не уради”, сматра Гоати.

-------------------------------------------------------------------------

Сви на истом „шалтеру”

Професор Дарко Маринковић подсећа да су прве радничке партије, попут Лабуристичке у Великој Британији, настале иницијативом синдиката, али и указује да чланови синдиката не гласају увек за „своје” социјалдемократске партије и да одлуку о томе доносе на основу тога како се одређена партија односи према интересима и правима запослених.

„Значи, то што је синдикат био иницијатор стварања једне странке не даје њој никакву аутоматску предност, него долази на исти ’шалтер’ као и све друге политичке странке у односу према синдикату”, истиче Маринковић.