И Тито би потписао ССП

Кад год има неку дилему, Живорад Милосављевић се консултује с маршалом. Можда зато председник Општине Сопот, повезан духовном вертикалом с Брозом, влада Космајем и околином 19 година. У својој канцеларији нема рачунар – не треба му. Интернет је за њега губљење времена, а комуникација електронском поштом беспотребно расипање енергије. Ослања се на политички инстинкт који је стекао на Космају и сталну агитацију на терену, по селима.

Велики портрет Јосипа Броза на зиду канцеларије председника Општине Сопот непресушна је инспирација за педесетдвогодишњег титоисту који је на путу да преузме и седми мандат, чиме ће срушити све рекорде непрекидног вршења власти у Србији. Осим једног, наравно. Оног који га у маршалској униформи посматра са зида.

– Пре 10 или 12 година, пронашли смо у неком магацину ову велику слику. Тада су сви бацали његове портрете и бисте, али ја сам се узео ову слику и лично је окачио на зид, да ме посматра с командног положаја – каже ми Брозова реинкарнација с Космаја, маскиран у седокосог лидера Групе грађана „Живорад Жика Милосављевић”.

Одакле таква опчињеност Титом? Један сте од ретких који одржава његов култ.

Зато што је оставио озбиљан траг. Сви који су касније обећавали и много више од њега углавном ништа нису урадили. Ако смо само мало поштени, признаћемо да сада распородајемо оно што је остало из његовог доба. Сада продајемо оно што је он изградио. Боримо се за систем социјалне правде, а бежимо од њега. Причало се да нас је он задужио, а погледајте колико свету дугујемо данас.

Не бих рекао да је Ваш политички идол био толико безгрешан?

Владао је 35 година, створио стабилну државу и мало му је фалило да нас потпуно доведе у ред. Није џабе толико причао о братству и јединству. Да смо чули нешто од његових прича, не би нам се догодили ови ратови.

Нисте хтели ратове, а придужили сте се Милошевићу. Да ли сте имали и Слобину слику у канцеларији, у време његове власти?

Не. Не зато што сам био против Милошевића, наравно. Није било уобичајено да качимо слике председника држава, а и нисам имао никакве проблеме због тога. На овом зиду има места само за једног. А мој развојни пут је био сасвим логичан. Завршио сам правни факултет у 23. години, а годину дана раније примили су ме у Савез комуниста. Тада се није свако примао у партију, као сада. У 26. години постао сам судија за прекршаје.

Зашто током свог судијског мандата никога нисте послали у затвор? Да ли је могуће да у Сопоту тада није било криминала?Или сте већ тада имали амбиције да владате па сте мислили да вам ту „доброту” никада неће заборавити?

Прво, тадашњи ситни криминалци били су праве мале бебе у односу на садашње. Заиста сам им гледао кроз прсте. Што да их бацим у затвор и претворим их у још веће барабе. Мој мото је био следећи: ако пошаљем некога на 30 дана иза решетака, нарушићу му породичне односе. Жена може да га остави, а тај ће брзо у затвору да научи још неки лоповски занат. Таман да постане још већа бараба кад изађе. Углавном су теже прекршаје чинили младићи између 25 и 30 година. Гледао сам их као своје вршњаке. Алкохол је био главни узрочник прекршаја, наркоманије тада није било. Момци се напију и побију у кафани. Зашто бих их ја додатно упропастио?

Мекани сте и када је реч о „пауцима”. Да ли стварно „Паркинг сервис” неће провирити у Сопот док сте Ви на власти?

Нема шанси. Дође ми неки чича пре неки дан и пита јел’ сме да паркира испред Општине. Тресе се од страха зато што му је „паук” однео „кеца” у Младеновцу. Тамо, рецимо, изнајмљују „пауке”. Гледам оног чичу.Ако му „паук” однесе ауто, који не вреди ни 300 евра, а због паркирања му узму 100 евра, шта сам урадио? Много је боље да се паметно уреде места за паркирање.

Хоћете да кажете да је популизам Ваша главна стратегија у владању?

Није.Грађани нису наивни. Ако на нивоу Републике и можете да их преварите, на локалу нема шанси. Када сам 1989. године први пут постао председник Општине, Сопот је имао два бунара, сада их има 10. Има око 2.000 радњи и 500 предузећа. Било је 2.000 телефонских бројева, сада их има 9.500. Довео сам гас у све месне заједнице у општини, воду из градских резервоара, а путеви су асфалтирани скоро до сваке куће и, наравно, осветљени. Када сам почињао, Сопот је имао 200 уличних светиљки, а сада их има више од 3.000.Петнаест од шеснаест месних заједница има решено питање водоснабдевања. Мислите ли да бих без сличних резултата био једини председник градске општине из СПС-а после избора 2000. године?

Зашто се онда напустили СПС, формирали групу грађана и одрекли се Милошевића?

Нисам ја напустио СПС, него су ме искључили из партије и то факсом. Сматрао сам да партија треба да се реформише и постане модерна странка левице. Придужио сам се Банету Ивковићу. Међутим, остао сам у коректним односима са СПС-ом. Уосталом, присуствовао сам њиховом оснивачком конгресу, знам и напамет број чланске карте – 678. Могао сам ја и даље из Сопота. Још 1992. године сам победио у првом кругу, са Човићем, Шешељем, Миланом Јанковићем из Гроцке. Понудили су ми да тада постанем потпредседник Скупштине града Београда. Сретне ме, међутим, један „пумпаџија”, од оних што су шверцовали бензин, и каже ми: „Шта ћете у Београд, плата ће да вам буде виша можда за 50 литара бензина”. Нисам прихватио функцију. (Милосављевићу звони мобилни. Он се, иначе, ретко јавља на телефон, обично се прво ступа у контакт с његовом секретарицом, па онда он бира коме ће се јавити. Међутим, очигледно је, по току разговора, да прича о формирању владе с прилично упућеним саговорником.)

Да ли вас је Ивица Дачић звао да му се вратите?

Причали смо о томе. Он јесте реформисао партију, али не верујем да ћу назад у СПС. Гледам неког бившег министра на телевизији пре неки дан. Нити се сећам у којој је партији био, нити се сећам које је министарство водио. Држим се и даље Сопота, глупо је да сада постанем потрошна роба.

Када вас помињу, политички противници кажу да у Сопоту власт практично није мењана од 1946. године. Када ће грађани престати да гласају за Вас? Или ћете владати доживотно Сопотом и престићи свог идола?

Све има свој почетак и свој крај. Грађани су ме бирали шест пута, а, ево, и седми пут смо освојили највише одборника. Моја група грађана је освојила 13 одборника, СРС – девет, ДС – пет, четири одборника је узела Група грађана „Владан Лукић” (бивши чувени фудбалер Звезде) и Група грађана „Предраг Максимовић Макса” – два одборника. Дакле, групе грађана имају више одборника од две најјаче партије у Србији. То довољно говори да у малим срединама људи гласају за појединце, а не за партије. На локалу се најбоље види тај почетак и крај. Или знаш или не знаш.

С ким ћете у коалицију?

Најпаметније је да се уђе у коалицију са странкама које ће да воде Београд. Онда је много боље за општину. Али, имали смо проблем у прошлом мандату, јер ДС није хтела са нама.

Добили сте седам избора, а нисте ангажовали маркетиншке агенције. Немате саветнике, не зовете у помоћ агенције за истраживање јавног мњења. О томе да не користите компјутер, да вас нервира Интернет, већ смо говорили. Шта је тајна вашег ретро стила бављења политиком?

То што сам стално у кампањи. Возим службену „дачију логан”, али возим и трактор. А што се тиче саветника, није баш да их немам. Када погледате да у Сопоту има око 8.000 викендица, међу викендашима Београђанима, верујте, проберем такав неформални тим да од њих може да се састави јака влада. Осим што ћаскамо о свему и свачему, они су ми највећи лобисти у највишим круговима у Београду. (Опет му звони телефон. Прича о политичкој комбинаторици: коме ће се царству приволети СПС.)

Добро, какав бисте дали савет Дачићу. Да се приклони Тадићу или Николићу и Коштуници?

Нећу да кажем. Али, могу да претпоставим шта би урадио Тито. Потписао би и ССП и гасни аранжман с Русима. Без енергије из Русије се не може, без капитала са запада се не може. Тај је умео да вози слалом. Ко се креће праволинијски мора једном да удари у препреку и разбије главу. И ја возим слалом по Космају, иако још нема скијалишта. Али зато има капија колико год хоћете.