Тек усвојена Уредба Владе Србије о финансирању удружења требало би да омогући транспарентност доделе средстава из буџета и контролу њиховог трошења. Ово је други велики корак за невладине организације. Први је био Закон о удружењима донет 2009. године.

Новост је да је изостављено учешће удружења од најмање 51 одсто у укупној вредности пројекта и да су побољшани критеријуми за избор програма који ће се финансирати. Оно што се може замерити овом подзаконском акту с дугачким називом (Уредба о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења) јесте то што се не односи на фондације и задужбине, и то што се уз пријаву на конкурс мора поднети уверење да је удружење уписано у регистар и оверена фотокопија из статута којом су утврђени циљеви удружења. Сматра се да ће ово бити губљење времена и пара. Поред законске обавезе да најмање једанпут годишње учине доступним јавности извештај о свом раду и обиму и начину стицања средстава удружења ће према Уредби и квартално достављати и извештај о реализацији програма, али и после реализације програма.

Дубравка Велат, из Грађанских иницијатива, која је учествовала у прављењу Уредбе, каже да је у њу преточен део искустава из света, али да јавне расправе није било јер то није предвиђено за подзаконске акте. „Уредба је важна”, каже она, „јер већину удружења финансира држава. Само девет одсто невладиних организација се финансира из међународних извора а један део и од средстава локалне самоуправе. Држава издваја недовољно за цивилни сектор, јер њена средства чине петину буџетских средстава НВО. Зато би требало обезбедити фондове из којих ће се финансирати НВО јер 90 одсто удружења није обезбедило средства за целу годину.”

Оцењујући да је Уредба добар корак напред, она је рекла да ћемо сутра можда имати и закон који ће ово целовито дефинисати.

Пуна транспарентност тешко да може бити решена подзаконским актима, па ни ова уредба не уређује целовити систем финансирања цивилног сектора јер се не односи на буџетско финансирање спортских и омладинских удружења, пошто је то уређено другим актима.

Милош Ђајић, из Центра модерних вештина, каже да први пут имамо нека правила у овој области што подразумева и обавезу да се распише конкурс. „Ово је урадила Влада и то треба, као све добре ствари, похвалити. Уредба омогућава да сутра нико неће моћи да ми каже да сам преко везе добио неки пројект. Она сигурно има и неке мањкавости, али се ништа не може урадити одједанпут, за све је потребно време, поготово за нешто што што је ново и нема довољно праксе.”

Милан Антонијевић, директор Јукома, сматра да није нелогично да се овакав пропис нађе у уредби јер већина закона не иде у толико детаља. „Оно што није добро је то што се уредба може донети преко ноћи, а може се и променити ако дође власт којој она не одговара.”

Антонијевић каже да се његова фирма бави заштитом људских права па је тешко да ће је држава финансирати, али да је свакако добро што ће се ова област уредити. Он каже и да би „Државна ревизорска институција на буџетској линији 481 нашла ствари за које нема оправдања. „Овом уредбом ће то бити уређено, али треба укључити задужбине и фондације.” На буџетској линији 481 поред НВО, спортских и омладинских удружења су и црква, странке…

„Доношење Уредбе јесте позитивно јер је у удружења уложен огроман новац, а мали број НВО је тај новац трошио на адекватан начин, већ је новац остајао у сивој зони, односно враћао се у политику или локалну самоуправу”, каже Антонијевић.