Прошлонедељним потписивањем споразума са удружењем грађана „Демократски покрет за Жупу” из Александровца и групом грађана „Драган Костић” из Бабушнице, Млађан Динкић је Уједињеним регионима Србије „прибавио” тачно 30 партија, група грађана и појединаца. Али ако се од странака које предводе Верољуб Стевановић, Бошко Ничић или Маја Гојковић и може очекивати опипљивија корист за покрет у коме је стожер Г17 плус и Млађан Динкић, питање је колико већина свих осталих могу донети на заједнички конто онога што је најважније за једну политичку организацију, дакле гласова.

Два нова савезника имају мандате у локалним парламентима, односно, имали су одређену подршку у својим срединама на локалним изборима 2008. године. Али, реч је, најчешће, тек о неколико хиљада гласова, понекад и мање од хиљаду, јер је у малим срединама и толико довољно за прелазак цензуса.

ГГ „Драган Костић” са четири одборника део је владајуће коалиције у Бабушници. Демократски покрет за Жупу, јавља наш дописник из Крушевца Р. Станковић, у УРС је превео укупно седам одборника, тако да уз четири одборника Г17 плус (која су део владајуће већине) та одборничка група има 11 мандата у александровачкој скупштини.

Реформистичка странка у Нишу, према речима лидера Александра Вишњића, броји више од 3.000 чланова и у последњој деценији учествовала је на свим републичким и локалним изборима, јавља дописник „Политике” из Ниша Т. Тодоровић. Осим у том граду, где јој је седиште, ова чланица УРС-а однедавно има одборе и у Београду, Зајечару, Кладову, Бору, Пироту, Врању, Лесковцу, Прокупљу. 

Како јавља наш дописник из Лесковца М. Момчиловић, у Бојнику је шест одборника напустило ДСС и формирало групу грађана „Аца Јовановић” (председник Скупштине општине), која је коалициони партнер Г17 плус и има два одборника. Ових дана формираће одборничку групу УРС-а.

Посебна прича је група у Прокупљу, јавља наш дописник Д. Борисављевић, која се својевремено издвојила из СРС-а и пришла СНС-у. Недавно је, међутим, комплетан Општински одбор СНС-а поднео оставку, а потом основао ГГ „За боље Прокупље“ и ових дана су приступили УРС-у. Зоран Петровић, њихов челни човек, каже за наш лист да они обилазе терен и воде хуманитарне акције, тако да, како наводи, са сигурношћу тврди „да ће се бар 90 одсто месних одбора СНС-а прикључити УРС-у, а то значи да су нам на предстојећим изборима добри изгледи”.

Шта, међутим, од својих мањих савезника очекују у УРС-у? Колико гласова могу да донесу на следећим изборима и да ли су сигурни да ће овакво обједињавање имати синергијски ефекат? Не одговарајући конкретно и истичући да је идеја окупљања УРС-а пре свега програмска, Владимир Илић, члан Председништва ове организације, каже за „Политику” да „Уједињени региони Србије окупљају све оне који желе да локални проблеми добију локална решења и који децентрализацију и јачање локалних самоуправа доживљавају као решење за нагомилане проблеме”.

„УРС постаје истински покрет који окупља снажне и квалитетне локалне лидере. Са квалитетним људима изборни резултат не може да изостане, али нам је у овом тренутку у првом плану Петиција за децентрализацију Србије, коју је за три недеље потписало готово четврт милиона грађана и коју је до сада потписало и осам градоначелника и председника општина који нису чланови УРС-а”, наводи Илић.

Говорећи о онима који су им до сада приступили, у УРС-у истичу да су већином у питању снажни локални лидери и по правилу су ове групе грађана заступљене у локалним скупштинама. Присутан је и знатан број председника општина и градоначелника који су бирани на ту функцију на директним изборима 2004. године (Верољуб Стевановић – Крагујевац, Бошко Ничић – Зајечар, Маја Гојковић – Нови Сад, Видоје Петровић – Лозница, Владан Васић – Пирот), али и Борис Ђурђев, лидер Белоцркванске слободне иницијативе, Радослав Цокић, лидер групе грађана из Смедеревске Паланке, Зоран Воркапић, актуелни председник општине Пландиште, Небојша Марјановић, актуелни председник општине Бољевац и лидер покрета „Источна Србија”, Градимир Живковић, директно биран за председника општине Књажевац (такође у ГГ „Источна Србија”)...

Ипак, о ефектима оваквог удруживања на следећим изборима у овом тренутку тешко је говорити, јер се УРС још не „хвата” у досадашњим истраживањима јавног мњења, будући да је и Г17 плус, засебно, најчешће на нивоу од око три процента или мање. Али, према речима политичког аналитичара Дејана Вука Станковића, ниједан исход не треба да изненади – и да то успе, и да не успе.

„Прављење савеза између странке која је на републичком нивоу и регионалних странака око идеје регионализма не звучи лоше као политичка и медијска прича. То добро изгледа за кампању, а вероватно добро изгледа и са становишта организације кампање. Али, колика је политичка моћ тога можете уверљиво знати после избора. Треба имати у виду да рејтинг једне коалиције није механичко збирање рејтинга њених чланица. Ипак, Г17 би вероватно без тих регионалних малих странака био у већем проблему, него што ће бити са њима”, истиче Станковић.

На питање да ли се може очекивати да ће све ове групе грађана и странке успети да донесу УРС-у оно што су имале на изборима 2008. године, он каже да нико није претплаћен на те гласове, а не зна се ни како ће ти исти бирачи реаговати сада када треба да гласају и за Динкића. Могуће је да ће овај савез повећати њихов рејтинг, а могуће је и супротно. „Поред тога, велике странке неће пустити Динкића да самостално располаже темом регионализма и да монополизује позицију неког регионалног усрећитеља. Свака велика партија имаће свој став о томе и неће му допустити да само он ту скупља гласове”, указује Станковић .

Б. Баковић

-----------------------------------------------------------------

До фотеље преко Вука и Веље

Рача – „Не делим људе по партијама, ценим само ко колико може да уради за народ, а господин Динкић је препознао моје залагање за малог, обичног човека“, каже за „Политику” председница општине Рача Драгана Живановић, наглашавајући да је са задовољством прихватила позив бившег министра да се прикључи УРС-у. Група грађана „Драгана – Рача“, основана је првог маја 2010, уочи почетка производње у корејској „Јури“, а две недеље касније ова политичка организација, са око 200 чланова, приступила је Динкићевој коалицији.

На локалним изборима 2004, СПО у Рачи осваја око 20 одсто гласова, односно седам од укупно 31 одборничког места, а Живановићева, тада у СПО-у, бива изабрана за председницу локалног парламента. Функцију председника општине обавља од 2008, али не као представник СПО, будући да је 2007. напустила ту партију и прешла у Нову Србију. На локалним изборима 2008. НС је освојила нешто више од 30 одсто гласова, а Живановићева каже да УРС и њена политичка организација данас имају „још већу подршку грађана Раче”.

Б. К.

---------------------------------------------------------------------

Доктори и УРС-у

Врање – На подручју Пчињског округа УРС има одборнике у локалним парламентима Врања, Бујановца, Трговишта и Владичиног Хана. Одборничка група УРС у Врању формирана је пре више од три месеца, а чини је шест одборника Г 17 плус и један одборник ГГ „Врањски народни блок”. У Бујановцу су се удружили један одборник Г 17 плус и три одборника ГГ „Стојанча Арсић”, а у Скупштини општине Трговиште Уједињени региони имају пет одборника. У Владичином Хану имају три одборника, али се, према речима др Уроша Трајковића, председника Градског одбора Г 17 плус Врања и члана управе УРС, воде преговори са ГГ „Зоран Љубисављевић”.

„У Сурдулици нисмо прешли цензус, али смо остварили сарадњу са значајним појединцима који су се доказали у својој струци, тако да имамо утицаја на целом подручју”, каже за „Политику” Трајковић, иначе на функцији директора Здравственог центра у Врању.

Уочљиво је да у УРС-у у овом округу има доста доктора – др Јањић, директор Дома здравља у Лебану (ГГ), др Драгослав Ракић у Власотинцу (ГГ), др Урош Трајковић, директор Здравственог центра у Врању (Г 17 плус), др Стојанча Арсић, бивши директор Дома здравља у Бујановцу и бивши председник општине (ГГ).  Зоран Љубисављевић је бивши председник општине Владичин Хан (ГГ).

М.  М.