ИЗБОРИЈАДА: Вук између Јелка и Чиче

Свакога јутра, ђенерал Дража се огледа у чаробном четничком огледалу и увек види исти одраз: уморног старца који закопчава ланену, белу кошуљу, навлачи официрски мундир, чисти наочаре, гланца чизме, тешко уздахне и креће опет да тресе Србе, Јову Капичића, Хрвате и Јелка Кацина.

– Није мртав, Чича жив је – док је Срба и Србије – певуше присталице о свом омиљеном јунаку, који још није званично проглашен мртвим, а прошло је тек 66 година откако је стрељан, па је, као последња контроверза и вечна тајна српске биологије, политике и историје, никада живљи и полетнији.

Такав Дража, борбеног духа и жељан рехабилитације, узбуђује и власт и опозицију, и левицу и десницу. Партизани трећепозивци, од Прве пролетерске до Шесте личке, ојачани јединицама Жена у црном, спремају последњу линију одбране, као на Љубином гробу. Јово Капичић поново чисти пиштољ, док омладинска четничка герила креће у хакерску осму офанзиву на сајт Субнора. Ако су њихови дедови изгубили на Неретви и код Вељка Булајића, унучићи са Равне горе добијају одсудну битку на интернету.

Такав развој догађаја изузетно нервира Јелка Кацина који тврди да је приближавање Србије Дражи, њено удаљавање од ЕУ. За известиоца Европског парламента за Србију, Дража није Чича, већ набилдовани двометраш с брадом до стомака, опасан реденицима, као одбегли Булајићев статиста који после поноћи прелази у земље региона и односе Србије са суседима враћа у рикверц.

Хрвати су такође изнервирани. Губитници тамошњих избора, ХДЗ, траже повлачење амбасадора из Београда ако суд рехабилитује Чичу, што ће додатно изиритирати Србе. Вук Драшковић, за сада, мудро чека одлуку суда. Као члан Преокрета, Вук ће, вероватно, између Драже и Јелка, на крају изабрати овог другог, јер Европа нема алтернативу. То ће оног првог натерати да се преврне у гробу – који се још тражи.

И Томислав Николић мудро ћути о Дражи. Јер, ћутање је злато, а злато тренутно има највишу цену. Тома је некада био активни четнички војвода, сада је вероватно у резервном саставу, јер није познато да је вратио чин свом куму. И зашто би. Јесте војвода, али проевропски, па уместо на Равну гору иде међу Немце. И, како каже, имао је америчког саветника. Вилијам Монтгомери је у давна времена, као амбасадор, развео Бугаре од комунизма, Хрвате од Туђмана, а Србе од Слобе, па је војвода веровао да, по тој инерцији, Монти може да покрене бракоразводну парницу између Срба и Бориса.

У америчко-четничке везе не верује хрватски председник Иво Јосиповић. Борис зато мудро ћути о Дражи. Његов загребачки колега Иво се већ изјаснио, рекавши да је Дража ратни злочинац, па би Борис, евентуално, могао да подсети свог пријатеља Иву, док слушају Северину, да је председник САД Хари Труман одликовао Дражу, јер су његове брадоње спасавале оборене америчке пилоте.  

Борис, колико је познато, нема четничке чинове, али ако подржи јавно Дражу, Јелко ће му из Брисела прикачити еполете. А Борис не жели да постане војвода, већ да остане председник. Зато, уместо о ђенералу, говори о свему осталом.

Четници, ипак, и без Драже на изборној листи, могу имати одређеног утицаја на исход избора. Шешељ је, колико је познато, остао војвода. Ако га, до Ђурђевдана, Хашки трибунал привремено пусти на слободу, са гаранцијама Расима Љајића, Борисовог коалиционог партнера, радикали би отишли у плус, напредњаци у минус, а демократе, по програму левичари, убрали кајмак. Прави, млади, четнички.

И, после нека неко каже да у Србији није дошло до истинског помирења петокраке и кокарде.