Референдум у Ирској о потврђивању Лисабонског уговора, према мишљењу Слободана Самарџића, потпредседника Демократске странке Србије, готово уопште не доприноси европским интеграцијама Србије. Тај референдум је, како додаје, само ослободио установљење новог уговора који допушта проширење Европске уније.

– Србија, међутим, остаје у истим проблемима што се тиче проширења ЕУ и њене интеграције у унију, као и пре референдума у Ирској. Србија мора да почне да примењује Споразум о стабилизацији и придруживању, али чланице ЕУ то не желе. Србија треба да са ЕУ примењује Прелазни трговински споразум, али чланице ЕУ не желе да га спроводе са Србијом – каже Самарџић за „Политику”.

Све док Србија не испуни одређене услове.

За услове не знамо. То је крајње нетранспарентно, што би рекли Европљани. Мени више није јасно какви су услови за Србију.

Мислите да хапшење хашких оптуженика Ратка Младића и Горана Хаџића нису више једини услови?

Апсолутно нису. Ту има и других услова који се постепено најављују – пре свега добросуседски односи са Косовом…

Мислите на захтев за признање Косова као независне државе?

Тако је. Спомиње се и да ће у извештају Европске комисије тема да буде и статут Војводине. О статуту говори и известилац ЕУ Јелко Кацин. То је мешање у унутрашње послове Србије. Потпуно је нејасно шта се дешава са европским интеграцијама Србије и референдум у Ирској са тим нема апсолутно никакве везе. Ми имамо наше проблеме у односима са Бриселом које морамо постепено, паметно, јасно, стратешки решавати.

На који начин?

Морамо да се поставимо као земља која зна своје националне интересе. Овде је само циљ ући у ЕУ, а није циљ реформисати државу, није циљ очувати се као држава која има свој суверенитет и територијални интегритет. Тако се у ЕУ не улази. То нико није рекао људима који су на власти у Србији, али је пуно практичних потеза Брисела и појединих држава чланица који казују да Србија о подношењу кандидатуре и чланству у ЕУ за сада најбоље да не размишља. То што оне имају само лепе речи за Србију само је копрена на очима Београда. Србија би у међувремену морала дубоко да преиспита досадашњу политику, која је у последњих годину и по дана дала велике жртве и територијалне и материјалне и финансијске, а није добила ништа. То се мора са Бриселом расправити.

Како објашњавате пад расположења грађана за улазак Србије у ЕУ, што показују нека истраживања?

Смањује се јер људи виде да нема користи од тога. То расположење је иначе високо, с обзиром на реалне односе Србије и ЕУ. А високо је захваљујући кампањи, пропаганди и сталним обећањима ове власти. Њихова је легитимност и њихова је етикета ЕУ, и они морају тога да се држе без обзира на то какви су ефекти. Људи виде да од тога нема практичне користи, да су то само обећања и зато тај проценат и пада.