Политика
Јавни укор Јеремићевом речнику
Вук Јеремић до сада није сносио консеквенце за своје лоше потезе и гафове и да смо нека нормална држава он би сам поднео оставку, каже Александар Попов
После строге опомене председника Србије Бориса Тадића упућене Вуку Јеремићу у јавности се поставља питање да ли је то најава његовог одласка са места шефа дипломатије. О Тадићевој поруци да је Јеремићев иступ у Бањалуци неприхватљив аналитичари дају различита виђења: једни верују да не следи ни отказ ни оставка, а други да би шеф дипломатије требало да оде, не само због најновијег гафа, већ и због неких ранијих потеза.
Тадић је, након сусрета са чешким председником Вацлавом Клаусом, рекаодасу „одређениставовииизјавекојесуизнелихрватскапремијеркаЈадранкаКосоришефсрпскедипломатијеВукЈеремић– апсолутнонеприхватљиви”.
Др Невен Цветићанин, научни сарадник у Институту друштвених наука, оцењује да се ни сада неће ништа ново догодити.
„Изјава председника Тадића упућена министру Јеремићу, као и председници владе Хрватске Косор, првенствено има функцију успостављања дипломатског баланса између свега онога што је речено у протеклих месец дана са свих страна, хрватске и српске”, каже он.
Цветићанин, заправо, сматра да „изјава Јеремића има своју функцију, као што изјава Тадића има своју функцију”. „Изјава Јеремића је првенствено упућена нашем политичком јавном мњењу, како би се задовољили они који не гледају благонаклоно на побољшавање односа између Србије и Хрватске, док је изјава председника Тадића упућена ка споља, да се каже да Србија није спремна да буде фактор нестабилности у региону, а да, ето, председник Тадић има ’несташног’ министра, који даје изјаве сходно сопственом темпераменту”, истиче Цветићанин, који не верује да Јеремић самостално води спољну политику.
„Напросто мислим да је Јеремићу дата улога, као у фудбалу, тешког одбрамбеног играча и да оно што он, својим нимало нежним стартовима, направи, то, с друге стране, председник Тадић или неко други из владајуће коалиције, својим изјавама доведе до нивоа којим се то представља као лични темперамент министра Јеремића, а не као државна политика”. Према Цветићаниновом мишљењу, државна политика Србије у овом тренутку, условно речено, има своје и лево и десно крило – на националнијем крилу је Вук Јеремић, а на грађанскијем крилу су политичари попут Драган Шутановца.
Наш други саговорник који није желео да га именујемо, а који је упућен у спољнополитичке послове земље, такође, не верује да ће Тадићева опомена изазвати некакве веће последице по Јеремића. Неће, све док приоритети буду и Косово и ЕУ. Суштина је, како каже, у томе да је ова политика добила подршку на изборима 2008. године и да није логично да се сада та политика, шест месеци пред изборе, мења.
„Проблем је у томе што неко ко споља посматра ствари има утисак да код нас или постоје две спољне политике или да не штима нешто друго”, каже, међутим, Александар Попов, директор Центра за регионализам.
Наводећи да је Тадић прошле године започео нову регионалну политику, након проглашења независности Косова, Попов каже да је та нова политика донела позитивну оцену о напретку Србије на путу ка ЕУ. „Међутим, ми имамо контрапотезе које вуче шеф дипломатије, па се стиче утисак да се или намерно игра улога лошег или доброг полицајца, што мислим да би била прилично провидна ствар, или да шеф државе не може да контролише свог министра спољних послова”, истиче он додајући да је Тадић „чак из иностранства морао да се оштро дистанцира од изјаве министра Јеремића”.
Рекавши да Јеремић до сада није сносио консеквенце за своје лоше потезе наш саговорник додаје „да је нека нормална држава он би сам поднео оставку”.
Поред најновијег гафа, шефу српске дипломатије приписивана су, иначе, још два важна „несмотрена” корака после којих му се, наводно, „тресла” министарска столица.
О незадовољству због потеза министра Јеремића учестало се говорило у јесен прошле године након подношења српске резолуције Генералној скупштини Уједињених нација. И тада су неки сматрали да је самостално одлучивао и да је тиме нанео велику штету Србији. Јеремићево „солирање” у вези са бојкотом доделе Нобелове награде од стране Србије, које је потом уследило, било је кап на пуну чашу, па је опет писано о томе како је Тадић затражио његову смену. Јеремић је објашњавао да га од почетка његовог министарског мандата смењују одређени „интересни кругови”.
А некима је засметао и недавни потез Јеремића у Бањалуци, зато што јеобавестио председника Републике Српске Милорада Додика о свему што је била тема разговора српских званичника са немачком канцеларком. Наш неименовани саговорник сматра, пак, да тај потез није био нимало необичан, јер је он само информисао Додика о ономе што се десило у Београду, „што је нормално и природно”.
Последњи коментари
"Zašto je predsjednik Tadić čekao četiri dana da bi izjavu ministra Jeremića (o Jadranki Kosor) nazvao neodmjerenom, i to u Pragu?" Nado K, ne radi se o nikakvoj zaveri. To je uradio tada i tamo samo zato sto su ga novinari pitali za misljenje tada i tamo. Da ga nisu pitali, ne bi uopste doslo do ove kontroverzije.
Кад нико ништа не ради, онда је најупадљивији онај који нешто покушава, и нормално да ће он на крају да испадне крив. Српски осмерац: један веслач - осам кормилара.
sto je dobar ovaj nas tim iz snova !!!!






