Јеремић тражи 25 стручњака

Предлогом да се министру иностраних послова омогући да без конкурса на одређено време запосли неке кадрове, односно највише до пет одсто од броја службеника Србије у дипломатско-конзуларним представништвима ограничава се број људи који на овај начин могу бити ангажовани у МИП-у, кажу за „Политику” у овом министарству одговарајући на оптужбе да је реч о покушају даљег јачања партијске државе кроз запошљавање без икакве контроле.

Предложена одредба, како објашњавају у министарству, практично значи да ће на овај начин моћи да се запосли највише 25 особа јер у ДКП (дипломатско-конзуларним представништвима) Србије сада ради 500 службеника. Према важећем Закону о спољним пословима из 2007. године чија је допуна на дневном реду Скупштине Србије, министар је имао дискреционо право да „у изузетним случајевима, када потребе дипломатске службе то услове”, без конкурса донесе решење о пријему у радни однос на неодређено време лица са „одговарајућим искуством у научноистраживачком раду, значајним дипломатским искуством, професионалним знањима и вештинама или искуством у раду у међународним и другим организацијама”. Ова одредба није постављала никакав услов колико људи може да се запосли на тај начин.

У МИП-у, такође, појашњавају да ће се на овај начин углавном запошљавати техничко особље, а не дипломатски кадар иако у закону не постоји ограничење у том смислу. Врло често, како кажу, постоји потреба да се неки стручњаци ангажују само за краћи период, јер су добри познаваоци одређене земље или региона и због тога корисни министарству. Након истека уговора министарство нема обавезу да их стално запосли. Ангажовање људи на овај начин, како тврде у МИП-у, много је јефтиније и целисходније за државу него запошљавање за стално, а МИП ипак нема толико кадрова који би покривали апсолутно све области, језике и ситуације. Као аргумент у прилог овом предлогу министар је навео и податак да је то пракса и у свим другим министарствима иностраних послова у свету.

Осим опозиције разумевање за предложену одредбу немају ни познаваоци дипломатије. Председник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији и бивши амбасадор Србије у Хрватској Милан Симурдић каже за наш лист да се он залаже за то да дипломате буду изједначене са другим државним службеницима.

– То јесте специфичан посао, али специфични су послови и у војсци и полицији. Нема потребе да МИП има привилегован положај у односу на друга министарства. То је само део укупног државног апарата. МИП би требало да кадровске потребе планира у складу са спољнополитичким приоритетима. Разумем да се неки дефицити појављују, али у МИП-у постоји један потенцијал људи који увек може да се искористи. Морала би у том правцу да се више ангажује и Дипломатска академија и неке друге институције, попут Института за међународну политику и привреду”, каже Симурдић.

Он сматра да би омогућавање било каквог привременог статуса службеницима МИП-а у односу на друге државне службенике могао да се протумачи негативно, а то, каже, МИП-у није потребно.

Ангажовање људи на начин како се предлаже, како каже Владислав Јовановић, бивши министар иностраних послова Савезне Републике Југославије, може да отвори врата разним злоупотребама. За посебне прилике и потребе, како истиче, могли би да се ангажују кадрови из других министарстава као што је то био случај док је он водио Министарство спољних послова.

„И то треба регулисати правилником или законом јер су запослени у министарству изложени притиску са разних страна, од породица до странака да убаце своје људе тамо. Требало би направити детаљну процедуру како би се спречила та врста приватизације”, сматра Јовановић.

Као човек који је био на челу дипломатије неколико година, упозорава да се на сваки начин, колико је то могуће МИП мора деполитизовати.

„ У дипломатији имате људе груписане по странкама. Ја сам својевремено донео одлуку да ниједан службеник не сме бити партијски функционер. Ипак је четири-пет амбасадора именовано по партијској линији док су остали били професионалци”, каже Јовановић и додаје да би ипак пријем нових људи требало да буде право владе, а не министра.

Ј. Церовина