Након што је и Француска ратификовала Споразум о стабилизацији и придруживању, који је Србија потписала са Европском унијом, овај уговор усвојен је у 23 од 27 земаља ЕУ. То значи да треба да буде прихваћен у још само четири државе чланице – Литванији, Холандији, Белгији и Румунији.

Додуше, после усвајања овог документа у француском парламенту, треба да га потпише и француски председник Никола Саркози, што би, како је јавио Танјуг, требало да се догоди веома брзо с обзиром на то да су председник и француска влада предложили ратификацију ССП-а са Србијом.

„Ратификација се у нашем случају веома брзо обавља”, оцењује, за наш лист Милица Делевић, директорка Канцеларије Владе Србије за европске интеграције.

Подсећајући да је ратификација ССП-а Србије и ЕУ у парламентима земаља чланица почела средином прошле године (у Шпанији) и да је за непуних годину и по ратификација завршена у 23 земље, Делевићева наводи да је за ратификацију у случају Хрватске било потребно чак две и по године, иако је хрватски споразум са ЕУ потврђивало 15 европских држава (јер је то рађено у време пре пријема нових десет чланица 2004. године).

Кад је реч о преостале четири чланице ЕУ које би још требало да потврде споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом, наша саговорница истиче да је у готово свим тим земљама ратификација ушла у процедуру. Тако је у Румунији, али и у Холандији, која се дуго противила одобравању овог споразума ЕУ због тога што генерал Ратко Младић није био ухапшен и испоручен трибуналу. У Белгији је ССП са Србијом, такође, техничко питање, али овај документ треба да прође кроз седам тамошњих парламената, па је процес због тога специфичан.

У вези са Литванијом, која је раније помињана као земља у којој би ратификација могла бити закочена, због неуспешне приватизације Београдске индустрије пива, која је требало да пређе у власништво литванске компаније „Алита”, агенције су, пре неколико дана, пренеле речи Лашаса Миндаугаса, шефа службе за односе с јавношћу у литванском министарству спољних послова, да „не постоје препреке за ратификацију” и да они очекују да ће цео процес бити завршен „у следећих неколико месеци”.

Имајући у виду да је извесно да нам почетком децембра неће бити одобрен почетак преговора са ЕУ, има сасвим довољно времена да и они који то до сада нису учинили на време обаве овај посао.

„Претходна ратификација ССП-а у свим парламентима двадесет седморице није писани услов за почетак преговора, али и нема земље која је почињала преговоре а да њен споразум са ЕУ није ратификован у земљама чланицама и да није ступио на снагу”, објашњава Делевићева. Међутим, она додаје да је Србија у својим односима са Бриселом прошла кроз пуно ситуација кроз које нико пре ње није прошао (рецимо, ССП је потписан, а да прелазни споразум потом није ступио на снагу), па се ни некакав преседан у вези са овим питањем не може искључити.

Овај споразум ступа на снагу тек када га ратификују све земље ЕУ, а у међувремену се примењује Прелазни трговински споразум (у нашем случају, од 2009), који садржи углавном трговинске одредбе ССП-а.