Још 170 милиона евра из ЕУ

После недавног потписивања Финансијског споразума о коришћењу 70 милиона евра из Инструмента за претприступну помоћ Европске уније за 2009. годину, Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије, потписаће, крајем маја у Нишу, нови финансијски споразум са Европском комисијом, сазнаје „Политика” од Огњена Мирића, координатора фондова ЕУ у влади и Ђелићевог саветника. Реч је о коришћењу средстава из програма ИПА 2010, на основу чега ће Србији ће бити одобрено још 170 милиона евра европске бесповратне помоћи, за 26 пројеката.

Из финансијског „пакета” за 2010. биће, између осталог, подржан друштвено-економски развој јужне Србије – Јабланички и Пчињски округ и југозападне Србије – Златиборски, Рашки, Моравички и Расински округ (за то ће бити одобрено 15 милиона евра). Средства ће бити обезбеђена и за инфраструктурна улагања у високо образовне институције (25 милиона евра) и супервизију извођења радова на путном Коридору 10 (10 милиона евра). Следи новац и за борбу против финансијског криминала и финансирања тероризма (2,5 милиона евра), али и за изградњу електричне подстанице Лесковац–Врање (28 милиона евра).

Институције Владе Србије до сада су „успешно одговарале на годишње припреме пројеката” који се финансирају из европских фондова. „Припремљени су пројекти за период од 2007. до 2010. године, укупне вредности од око 630 милиона евра и започета је реализација пројеката из програма ИПА 2007, 2008. и 2009.”, наводи Мирић, подсећајући да је Србији омогућено да из програма ИПА за 2009. усмери 100 милиона евра за директну буџетску помоћ.

Међу пројектима чија је реализација почела наш саговорник помиње програм подршке локалној инфраструктури (45 милиона евра), подршку формирању института за обуку судија, припрему програма обуке и спровођење обуке за судије, тужиоце и студенте (2 милиона евра), онда, набавку 200 возила хитне помоћи (10 милиона евра), подршку конкурентности привреде (3,5 милиона евра), али и унапређење социјалне инклузије и смањење сиромаштва (5,5 милиона евра).

Почело је, каже, и решавање стамбених питања избеглица кроз набавку грађевинског материјала и куповину сеоских кућа и домаћинстава и пружање бесплатне правне помоћи (10 милиона евра). Ту је и регулисање брзине, безбедности и ефикасности превоза на Дунаву изградњом одговарајућег информационог система (11 милиона евра), реформа средњег стручног образовања (4 милиона евра), као и усклађивање са правним тековинама ЕУ у различитим областима.

Србија, захваљујући ИПА средствима, учествује и у осам програма прекограничне сарадње. Од тога, шест програма се остварује са суседима, Мађарском, Румунијом, Бугарском, Хрватском, Босном и Херцеговином и Црном Гором. За то је из европске касе намењено око 30 милиона евра за период од 2007. до 2009. године, што је, како истиче Мирић, дупло више него у периоду од 2004. до 2006. године.

У току првих позива за припрему пројеката прекограничне сарадње достављено је између 58 и 170 пројеката за финансирање, у зависности од финансијске вредности самог пројекта.

„Број пројеката и њихово повећање из године у годину говори о напретку регионалне сарадње на Западном Балкану и значају прекограничне сарадње за стабилност, економску сарадњу и напредак региона”, наглашава Мирић, додајући да се очекује да наредни  позиви за припрему пројеката прекограничне сарадње буду расписани у септембру 2010. године.

Србија данас има право да користи новац из два, од пет делова ИПА фонда – за помоћ у транзицији и изградњу институција, као и за прекограничну сарадњу. Мирић, стога, истиче да се српска администрација, иако Србија није формални кандидат за чланство у ЕУ, већ годину дана припрема за могућност коришћења и остале три компоненте ИПА програма – регионални развој, развој људских ресурса и рурални развој, који су доступни државама са кандидатским статусом. Тренутно се, објашњава он, ради на припреми одговарајућих стратешких докумената, као и на изради пројеката у области саобраћаја, животне средине, привредне конкурентности, запошљавања, образовања, социјалне инклузије и руралног развоја.

Биљана Чпајак