Постоји ли начин да Србија спасе посао у вези са извозом 160.000 аутомата М-92 фабрике „Застава оружје”, из Крагујевца, и муниције за бацаче граната фабрике„Слобода”, из Чачка, све у вредности од око 50 милиона долара? Наиме, компанија „Мелвале” из Београда, која је са државом Либијом, као крајњим корисником, и склопила уговор о извозу тог оружја обавестила је фабрике у Крагујевцу и Чачку да је присиљена да одустане од посла јер је од Министарства економије и регионалног развоја добила обавештење „да се нису стекли услови” да јој се изда извозна дозвола.

Увозна дозвола коју је одобрила Либија истиче 29. марта ове године. Пошто је ту дозволу држава Либија до сада два пута продужавала, односно обнављала, тешко је претпоставити да било ко у Србији може за ових неколико дана направити „бајпас” и спасти посао. Јер послови од 50 милиона долара не договарају се за три дана.

Да ли онда фабрике могу саме директно извести оружје у Либију? Законски, то је могуће, али фабрике нису излобирале тамошње тржиште и оно што може приватна компанија то не могу државне фирме. Истина, има индиција да ће „Застава оружје” ипак извести око 35.000 аутомата М-92 преко једне међународне компаније која нема седиште у Србији, па ће тако Србија остати прикраћена за све порезе и дажбине које би компанија са седиштем у Београду, иначе, морала да плати у вези са овим послом. Но, интерес фабрике „Застава оружје” јесте да има упослене капацитете, а ко ће и где платити порезе у вези са тим послом о томе треба да брине држава, која није нашла за сходно да позитивно одговори на тражену извозну дозволу још од марта 2008. године. Зашто, то је нешто дужа прича и о томе је већ писано.

Може ли посао извоза наоружања у Либију евентуално да спасе нека друга извозна фирма из Србије? До 29. марта ове године тешко, но после тога могуће је покушати да се поново разговара са Либијцима. Како ће они реаговати на целу ову гужву тешко је сада рећи. Онај ко буде са њима опет преговарао мораће да буде изузетно цењен у Либији и да понуди јако повољне услове продаје. Могуће је и да Либијци сасвим одустану од куповине српских аутомата, јер као „прва резерва” већ чека руска пушка АК-103.

Мирослав Лазански

-----------------------------------------------------------

Оружје у Либији - преко бугарске фирме

Крагујевац - Аутоматске пушке „Застава оружја” ипак ће стићи до купца у Либији, додуше у нешто у мањем броју у односу на количине које су раније биле предвиђене. Наиме, уместо поништених уговора са домаћом фирмом „Мелвале”, вредних 37 милиона долара, крагујевачка фабрика је склопила нове уговоре за извоз војног оружја у ову афричку земљу, чија је укупна вредност 7,2 милиона долара. Посредник у овом послу биће фирма из Бугарске.

На овај начин, према речима председника Самосталног синдиката „Застава оружја” и члана Управног одбора предузећа Драгана Илића, делимично су компензоване последице које је фабрика имала након што су државни органи одбили да издају извозне дозволе у склопу аранжмана са фирмом „Мелвале”.

- Сви уговори са фирмом „Мелвале” су стављени „ад акта”, али смо, уз помоћ државе, добили нове уговоре за извоз у Либију. Надлежни су већ издали дозволе, а реч је о аутоматским пушкама М92 које ћемо извести уз посредовање једне приватне фирме са седиштем у Бугарској - рекао је Илић за „Политику”.

Б. К.