Ко краде у скупштини

Полиција ће, по свему судећи, у Скупштини Србије убрзо да спроведе истрагу због крађе. Захтев за истрагу поднео је секретар скупштине Вељко Одаловић након што је Снежана Стојановић-Плавшић (Г17 плус) пријавила да јој је пре десетак дана нестао лаптоп који је заборавила у тоалету. Посланици у парламенту тврде да се њима није десило ништа слично, а крађу описују као догађај непријатан за све који раде у овој институцији.

Лаптоп Снежане Стојановић-Плавшић кошта између 20.000 и 30.000 динара и њено је приватно власништво. У њему се налазе подаци који су, како каже, само њој важни и који јој помажу у послу. И раније јој се догађало да га заборави у сали за заседање или у посланичким просторијама и увек га је налазила.

Мома Чолаковић, шеф посланичке групе ПУПС-а, каже да све ствари оставља у посланичком клубу, укључујући и новац, и да му никада ништа није нестало. На питање ко би могао бити крадљивац нема одговор. Према његовим речима, у парламент стално долазе три групе људи – посланици, скупштинске службе и новинари, али ни на кога не може да сумња.

Милисав Петронијевић (СПС) каже да је дуго посланик и да се не сећа да се овако нешто догодило. Али ово ипак није прва крађа. Пре пар година једној скупштинској службеници, док је отишла до тоалета, нестао је мобилни телефон који никада није пронађен. Крадено је и посуђе из скупштинског ресторана у Улици краља Милана. Пре десетак година запослени у ресторану говорили су јавно о нестанку чаша, шољица за кафу, есцајга и због тога су кажњени. Од тада нико не помиње крађу посуђа, али то не значи да крађа нема. Пре две године ресторан је остао без иједне једине десертне кашичице – све су нестале.

У ресторану су, иначе, пре петнаестак година постојале шоље за кафу и чаше са скупштинским монограмом, које су нестале за шест месеци, све до једне. Тада су у ресторану одлучили да се више не наручује посуђе са скупштинским монограмом, јер „можда се оно узима као сувенир”. Од тада набављају само најобичније посуђе и есцајг, али и то нестаје.

М. Чекеревац

----------------------------------------------------------------------

Предвиђене казне

У пракси, пак, све ствари мање вредне од 50.000 динара ретко се судски гоне. С обзиром на то да лаптоп вреди тек неколико десетина хиљада динара, а ако је још остављен „небрањен” у сали, ходнику или на кафанском столу, тешко да ће довести полицију и техничаре да утврђују трагове, воде истрагу и гоне онога ко није пријавио „пронађену ствар” јер и тако може да се третира остављени лаптоп или мобилни телефон.

Наш кривични закон третира крађу као кривично дело а од тежине и у зависности од вредности дели их на крађе и тешке крађе, у које спадају и разбојничке. За тешке крађе минимум процењене вредности украденог плена је 1,5 милиона динара. Постоји и околност када власник не брине о роби, него је остави нечувану, онда „проналазач” може да буде гоњен за утају али не и за крађу.

Р. Х.