Ко преговара о Еулексу

Преговори о Еулексу, који се већ десетак дана интензивно воде у највећој тајности, запали су у озбиљну кризу, тврде извори „Политике” блиски дипломатским круговима. Шансе да ће доћи до компромиса у овом тренутку врло су мале, а извори блиски Влади Србије тврде да се Београд налази под великим притиском Брисела да прихвати Еулекс и скрати своју листу услова (да мисија буде статусно неутрална, да се не примењује Ахтисаријев план и да се Еулекс стави под капу Савета безбeдности Уједињених нација).

Јачина овог притиска, тврди исти извор, толика је да на српској страни изазива страх да би после размештања Еулекса врло брзо могао да уследи и захтев да Србија успостави неку врсту односа са косовском владом (на пример, потписивањем некаквог уговора који се тиче побољшања животних услова становништва у покрајини) што би Брисел касније могао да искористи за тумачење да је Србија индиректно признала независност Косова.

У ову, ионако компликовану, ситуацију додатну пометњу уноси и изостанак било каквих званичних информација са преговора о Еулексу. Информације којима јавност ових дана барата углавном су незваничне, а од новинарских напора да се добије званична потврда или деманти онога што медији сазнају из поверљивих извора узалуднији су још једино покушаји да се утврди ко уопште преговара у име Србије и ко су „људи задужени за Косово” са којима (како је пре неколико дана рекао портпарол Унмика Александар Иванко) у Београду преговара Ендрју Ледли, изасланик УН за посредовање у дијалогу о реконфигурацији Унмика.

Како сада ствари стоје, међу „људима задуженим за Косово” у Србији, према ономе што је „Политици” речено у надлежним институцијама, није председник Србије Борис Тадић, који је прекјуче, како су пренеле агенције, и сам рекао да он не учествује у преговорима: „Са Цанијером (Ламберто Цанијер, шеф Унмика) и представницима УН разговарају представници Србије на другим нивоима, не ја”, рекао је Тадић уз напомену да то нису тајни разговори.

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић нашем листу је пре неколико дана рекао да „нико из Министарства за Косово и Метохију није разговарао са г. Ледлијем”, а надлежни у служби за информисање Владе Србије нису знали да нам кажу ко преговара и упутили су нас на Министарство спољних послова. У Министарству спољних послова, међутим, тврде да шеф српске дипломатије Вук Јеремић не учествује у овим преговорима и да ни он не преговара са представницима УН. Јеремић ће наредних дана у Њујорку разговарати о Еулексу.

Српски „фантомски” преговарачки тим, међутим, и јуче је интензивно преговарао. Портпарол Унмика Александар Иванко изјавио је агенцији Бета да се изасланик УН Ледли састао у Београду са „српским званичницима”.

Ни он, међутим, није открио с ким је Ледли разговарао. „То је процес који је у току и то су врло дискретни разговори, зато не износимо детаље јавно”, казао је Иванко Танјугу.

Иванко је рекао и да ће „од тока тих разговора зависити колико ће се он задржати у Београду”, као и да му је из Њујорка поручено да убрза преговоре.

Он, међутим, није желео да коментарише информације (агенција Бета се позива на високог дипломату у Савету министара ЕУ) да би већ 7. новембра на седници Савета безбедности УН могло бити дато „зелено светло” за „сам почетак операције” размештања око 2.000 полицајаца, судија и тужилаца Еулекса. Исти званичник, како преноси Бета, рекао је да ће „Еулекс бити распоређен на целом Косову, под окриљем УН и у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН”.

Из Њујорка је, међутим, јуче стигла информација да СБ УН још није утврдио план рада за наредни месец. Када ће се питање распоређивања мисије ЕУ на Косову наћи на дневном реду тог тела светске организације, неизвесно је, речено је агенцији Бета у канцеларији генералног секретара УН Бан Ки Муна.

Брендон Варма из те канцеларије изјавио је да се став Бан Ки Муна по питању Еулекса није променио. Он је у извештају у јуну оценио да би циљеви УН најбоље били постигнути кроз појачану оперативну улогу ЕУ у области владавине права, под кишобраном светске организације.

Генерални секретар УН тада је истакао и да ће „Резолуција 1244 остати правни оквир за мандат УН чије ће спровођење у пракси зависити од развоја околности”.

Да би чланице Савета безбедности УН одобриле Еулекс (путем „председничког саопштења”, на пример) потребно је да се претходно заврше преговори о реконфигурацији Унмика и о предлогу од шест тачака које је Бан Ки Мун упутио председнику Тадићу у јулу ове године (то су питања ангажовања полиције у српским срединама, правосуђа, контроле граница, царине, транспорта и заштите културног и верског наслеђа).

Наиме, председничко саопштење може се издати само уз сагласност Русије (или уздржаност), јер Русија има право вета у СБ УН које ће, како је у неколико наврата речено, искористити ако се Србија не слаже са било каквим решењем за Косово. Овакав став довео је СБ УН у блокаду из које покушава да изађе преко преговора о реконфигурацији Унмика у којима се покушава придобити сагласност Србије за размештање Еулекса. Ови преговори су озбиљно „запели” пре само неколико дана после наводног предлога изасланика УН Ледлија да се Еулекс размести јужно од Ибра и да север Косова буде административно одвојен од остатка покрајине. Ова информација (такође незванична) изазвала је врло бурне реакције, после чега је портпарол Унмика Иванко демантовао да је Ледли уопште предложио административну поделу. Размештање Еулекса јужно од Ибра и изузимање севера (уз позната три услова Београда), како незванично сазнаје наш лист у дипломатским круговима, српска страна је тражила од представника УН, и иако то није изнето као званичан захтев могло би да буде „тачка пуцања” ових преговора.