Država i poslodavci našli su se nasuprot nezadovoljnim sindikatima nakon što je nagovešteno da dogovor o proširenom dejstvu Opšteg kolektivnog ugovora (OKU), koji su 7. novembra potpisali vlada, sindikati i Unija poslodavaca, neće biti poštovan. Država i poslodavci smatraju da je dogovor nesprovodiv jer je u međuvremenu nastupila ekonomska kriza, a sindikati prete štrajkovima tražeći poštovanje dogovorenog. Branislav Čanak, predsednik Sindikata „Nezavisnost”, i Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, imaju oprečne stavove o zaradama, ali im je zajedničko nezadovoljstvo potezima koje vuče država.

Branislav Čanak: Vlada Srbije je potpuno neodgovorno potpisala prošireno dejstvo. Mi smo ih upozoravali da oni u budžetu nemaju para. Pitali smo, čak i da nam daju to, da li to znači da je moguć održivi razvoj Srbije. Nemojte preko nas potrošnju da povećavate. Međutim, vlada je rekla da je sve u redu. Sada se mi ponašamo kao svako u svetu prema potpisanom ugovoru. Pri tom, imamo moralno pravo jer smo rekli da nije dobro da se to potpiše. Pitaju nas zašto sada štrajkujemo. Pa nećemo, valjda, kad plata bude 5.000 evra ili dolara? Socijalna pravda se traži kada nema para i to podrazumeva preraspodelu od onih koji imaju ka onim koji nemaju.

Politika: Zašto je Unija poslodavaca potpisala prošireno dejstvo?

Nebojša Atanacković: Opšti kolektivni ugovor je potpisan još u aprilu. Bilo je proleće, svi su bili puni optimizma, bližili su se izbori, obećanja svih stranaka da će da bude dobro. Sada smo u doba zime, mrak, pojačano sve strahom od finansijske krize. Neki sindikati drže oštar kurs i insistiraju na OKU ne postavljajući ni osnovna pitanja, a to je kako ćemo imati isti nivo davanja ukoliko ne budemo naredne godine imali isti nivo ekonomije kao 2008. Dok nismo imali prošireno dejstvo mi smo gubili članstvo u Uniji poslodavaca. Jer, članice Unije su imale obavezu davanja veća za 30 odsto, a drugi poslodavci, uključujući i državu, nisu. Odkad je vlada prihvatila prošireno dejstvo, obaveze su izjednačene. Sada kažu da nemaju para u budžetu da povećaju plate za 430.000 zaposlenih kojima je vlada poslodavac.

Branislav Čanak: Mi smo im (vladi) predlagali da sačekaju, a oni su se ponašali kao da časte. Većina članstva sindikata ne može da shvati da bismo mi mogli da odustanemo od već potpisanog ugovora. To da nema para neka objasni Cvetković koji je to potpisao. U Radnoj grupi vlade, na čijem čelu je Jurij Bajec, ima više njihovih nego naših predstavnika. Prvo su regres računali na 100 odsto prosečne plate u Srbiji, a topli obrok na 20 odsto. Onda su smanjili na 75 odsto za regres i 15 za topli obrok. To je njihova računica. Oni su mogli 7. novembra da dođu i da kažu: „Nema ništa”.

Politika: Kakva je razlika između privatnih poslodavaca i države?

Branislav Čanak: Politički faktori se stalno ubacuju i ne dozvoljavaju da mi postanemo društvo s tržišnom ekonomijom. Najveći poslodavac u Srbiji je i dalje država i to maksimalno utiče na klimu na tržištu. Ako neko zapošljava 430.000 ljudi to utiče na sve. On je prvi „račundžija” i treba da kaže da li može ili ne može. A on prvi kaže da može da plati. U toj situaciji svim drugim poslodavcima su aduti izbijeni. Sem toga, oni su pristupili već postojećem ugovoru i mogli su jednostavno da kažu da istupaju, bez ovog cirkusa.

Politika: Pa zar nisu to prethodnih dana uradili?

Branislav Čanak: Jeste, ali njihova sledeća rečenica glasi da je pritisak takav da bi trebalo sve da se poništi. Šta se njih tiču odnosi između sindikata i Unije poslodavaca. Šta im smeta ako se mi i poslodavci svađamo. Neka vlada izađe iz pregovora.

Politika: Da li biste Vi to prihvatili?

Nebojša Atanacković: Poslodavci to neće prihvatiti. Prema optimističkim prognozama BDP će biti veći za 3,5 odsto, a verovatno će biti i manji. Zato nema logike da se opterećenje na plate poveća. Računice pokazuju da bi na dva miliona radnika, znači i s državnim, ta opterećenja bila veća za tri milijarde evra. To je apsurdno.

Politika: Imate li Vi tih para?

Nebojša Atanacković: Ne. Ako mi neko poveća trošak plata za 20 odsto pri istom nivou privredne aktivnosti ja ću gledati da za 20 odsto smanjim broj zaposlenih da bih bio na održivom nivou. To znači da bi 80 odsto onih koji ostaju da rade mogli da imaju veće plate. Da li je to društveni interes?

Politika: Da li se sindikatima čini da seku granu na kojoj sede?

Branislav Čanak: Do ovoga ne bi došlo da se država nije brzopleto upetljala svojim „ulaskom” u prošireno dejstvo. Teško je to sad skloniti sa stola. Svi polaze od toga da je to na stolu, a da ja to neću da uzmem. To je skoro potpisano, sveže je i kako sad članstvo da ubedimo da se za tako kratko vreme toliko toga „slomilo”. Da su bar glumili pregovore i tokom njih rekli da izlaze, a ne ovako potpisali i kažu mi izlazimo. Kako su potpisali tako i izlaze. Olako.

Politika: Da li ste svesni da će poslodavci otpuštati radnike da bi ispunili obaveze…

Nebojša Atanacković: Već smo poslali dopis sindikatima da se nastave pregovori o novom OKU.

Branislav Čanak: Odmah da kažemo da to ne možemo da prihvatimo. Ne može baš sve da ne valja u OKU.

Nebojša Atanacković: Zakon o radu predviđa da se, ukoliko OKU iz nekog razloga prestane da važi, u roku od 15 dana moraju nastaviti pregovori o novom. Primedba koja dolazi iz privrede je da se ne može forsirati isti OKU za sve grane privrede. Ne može da bude isti OKU za banke u kojima su plate nenormalne za naše prilike i za, recimo, industriju tekstila i kože i obuće. Opterećenje od petnaestak hiljada za bankare nije ništa a za nekoga je cela plata. Poslodavci iz te grane sa sindikatima treba da se dogovore šta je realno za tu granu.

Politika: Rekli ste da je OKU anahron, da li sada, zbog krize, može da se napravi modernija varijanta kakve postoje u Evropi?

Branislav Čanak: Moramo mi prvo da ličimo na Zapadnu Evropu da bismo napravili proizvod iz Zapadne Evrope.

Nebojša Atanacković: Tačno je.

Branislav Čanak: Da li mi imamo snage da se vratimo na početak i da kažemo da ovaj ugovor nije dobar a u međuvremenu da sačekamo sa OKU?

Nebojša Atanacković: To bi moglo s tobom da se završi, ali ne i sa Orbovićem (Savez samostalnih sindikata Srbije). Oni imaju još jedan stav koji nije primeren tržišnom privređivanju. Greška je u pregovore o novom OKU ne uključiti državu kao poslodavca. Mi se nešto dogovorimo, a oni kažu da to njima ne odgovara i sruše celu stvar. Vrlo je važno da OKU ima prošireno dejstvo i na državu kao poslodavca. Sada je od njih krenulo. Mi smo prihvatili, a oni potpisali i rekli da neće da primene.

Politika: Da li je moguće rešenje kao u Hrvatskoj gde je prvo postignut sporazum o jednogodišnjem zamrzavanju primene OKU, a posle je vlada popustila jer ima naznaka rasta zarada?

Branislav Čanak: Tamo je bila trgovina. Sanader je to prihvatio da ne bi menjao Zakon o radu. Kod njih su bili u toku pregovori o Zakonu i sindikati su rekli da je za njih bolje da prihvate zamrzavanje da poslodavci ne bi bili mnogo agresivni u zakonskim rešenjima. Mi nemamo čime da trgujemo.

Politika: Da li je uopšte moguće sprovesti OKU u ovoj godini?

Nebojša Atanacković: Po meni nije moguće sprovesti jer budžet, što se tiče javnih preduzeća, nije predvideo taj trošak.

Branislav Čanak: Četiri dana pre potpisivanja proširenog dejstva rečeno nam je da je nacrt budžeta skoro gotov. To je Cvetković rekao. Znači napravio si budžet, u njemu nema mesta za veće plate, i onda posle četiri dana tako nešto potpišeš. Oni su stvorili klimu da ukoliko je „veliki” poslodavac pristao, valjda će biti mesta i za ostale.

Politika: Da li to znači da će „Nezavisnost” da kaže članstvu koje radi u javnim preduzećima da krenu u štrajk?

Branislav Čanak: Naravno, to smo rekli i pre 7. novembra. Princip je da ne opterećujemo sve. Ukoliko zdravstvo može da se dogovori, neka se dogovore. Oni koji rade kod države neka s njom to rasprave.

Politika: A s drugim poslodavcima?

Branislav Čanak: Sačekaćemo ovaj njihov novi predlog. Ne možemo da ne razgovaramo.

Politika: Da li su poslodavci predlagali da se odloži primena OKU?

Nebojša Atanacković: Predlagali smo odlaganje na šest meseci do godinu dana. Pri tom mislimo da je tih šest meseci kratak rok, ali sindikati nisu prihvatili odlaganje primene.

Politika: Da li sindikati mogu da razmotre odlaganje primene OKU?

Branislav Čanak: Ako iznesu uverljive argumente. Druga je stvar ako ja članstvu kažem – rekli su da će od jula ili od septembra da bude nekog rasta od 2,5 odsto koji će garantovati da regres može da iznosi ne 75 odsto, već 32 odsto. Ne možeš da kažeš ne dam ti ništa.

Politika: Najavili ste jednu vrelu radničku godinu …

Branislav Čanak: Samo prenosim ono što čujem.

Politika: Da li očekujeteuspeh radničkog bunta kada svi znaju da nema para…

Branislav Čanak: Ljudi su ogorčeni zbog mnogih stvari. Više se bojim toga što će kroz ovo da se reflektuju i druga nezadovoljstva.

Nebojša Atanacković: Politička.

Branislav Čanak: To može danas da počne zbog OKU, a da se pridruže neki drugi razlozi i da situacija više ne može da se kontroliše.

Nebojša Atanacković: Sindikati su u teškom položaju jer ne mogu da se ispune tri osnovne stvari za koje se zalažu: da se povećaju plate, da se ne otpuštaju radnici i da se zapošljavaju novi, a sve je to potpuno protivrečno.

Branislav Čanak: Ne treba ubijati OKU kao samu ideju zato što ovaj koji imamo nije dobar. Ali, napravljen je i treba ga čuvati. U Danskoj je iduće godine 112 godina kolektivnog ugovora. I kod njih je kriza, a niko nije rekao dole ugovor, nego da vidimo šta valja, a šta ne valja.

Politika: Da li je zaključak da treba ponovo pregovarati…

Branislav Čanak: Naravno. Ali, ovo do sada nisu bili pregovori. Ovo je bilo huškanje nas na njih, njih na nas, a država se ponašala kao da će da zbrzi dok se oni potuku. Očekivalo se da se potučemo mi i „samostalci”, a kada to nije uspelo onda da se potuku ovi i oni.

Nebojša Atanacković: U nekim saopštenjima vlade bilo je: „Mi bismo, ali, eto, oni se ne slažu”.

Branislav Čanak: Da je izgrađena institucija socijalno-ekonomskog saveta ovo se nikad ne bi desilo, jer „tuča” nikada ne bi izašla napolje. Izašao bi rezultat koji zadovoljava obe ili jednu stranu. Sindikati i poslodavci podjednako nisu dozreli tržišnoj ekonomiji da ih ona propita na način kako to tržišna ekonomija propituje. Poslodavci se nisu razvili kao ekonomski faktori i kada ujedinite dvoje slabih onda je slab i rezultat. Glavni krivac je vlada i ona pre nje koje su zanemarivale značaj sindikata u utemeljenju tržišne ekonomije. S nama je pravljen diletantski pakt da smo mi nešto važni, a kada dođemo do nečeg važnog niko nas ništa ne pita.

Politika: Kakav je odgovor sindikata i poslodavaca na krizu?

Branislav Čanak: Mi moramo da se prilagođavamo jer država ne radi svoj posao. Nije preduzela ništa, čak vuče i obrnute poteze. Već ima najava da će u narednoj godini biti mnogo otpuštanja, a država u takvoj situaciji još smanjuje budžet Nacionalne službe za zapošljavanje. Sve države povećavaju taj budžet. Država seče ovde, tamo, a ne juri crno tržište gde gubi pare.

Nebojša Atanacković: U ovom trenutku čak 30 odsto firmi ne plaća doprinose. Član sam UO Penzionog fonda i stalno imamo zahteve da se firmama koje radnicima nisu uplaćivale doprinose pa ovi imaju „rupu” u stažu, a sada idu u penziju, da im to oprosti. I ja koji redovno to plaćam treba da prihvatim da neko drugi to ne plati.

Branislav Čanak: Poslodavci u Srbiji bi manju štetu imali od primene OKU nego od nelojalne konkurencije svojih kolega. Imali smo pre mesec dana slučaj u Leskovcu da je inspektor našao deset neprijavljenih radnika. Zakonska kazna je 800.000 dinara, a sudija je izrekao 10.000 dinara. Niški sud je potvrdio to sa obrazloženjem da neće da upropaste poslodavca. Svi njegovi radnici su neprijavljeni. To za mene nije poslodavac.