Goran Bogdanović je rekao da se ne mora sprovoditi popis da bi se sprečile malverzacije sa kosovskim dodatkom. On je dodao: „Dovoljno je da se pomoć centralizuje, da ide iz jednog centra i da se tačno zna ko je za šta odgovoran, od države do lokalne samouprave i javnih službi”.

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju izjavio je da mu se dopada ideja da se kosovski dodatak isplaćuje linearno i da je „rešenje za to popis stanovništva na KiM i socijalna karta”.

Bivši ministar za KiM Goran Bogdanović ne veruje da će popis biti sproveden, jer to „nije bilo moguće uraditi 2011. godine, pa neće ni sad”. Oliver Ivanović, bivši sekretar u Ministarstvu za KiM, kazao je da je prošle godine, kada je rađen popis za celu Srbiju, propuštena prilika da se to uradi, sada nije realno, a i mnogo bi koštalo.

Vulin veruje da bismo „linearnom isplatom kosovskog dodatka dali više onima kojima su sredstva potrebna”. On je rekao da nadležne službe treba da izračunaju koliko bi to koštalo, i dodao: „Treba izvršiti popis na čitavoj teritoriji da vidimo koliko nas ima i da znamo gde ko živi”. Kosovski dodatak je novčani dodatak koji primaju zaposleni u državnim institucijama, a žive i rade na KiM. O njemu se često govori u javnosti zbog optužbi da se troši nenamenski. Do sada sve se završavalo optužbama i pričama da se mora pronaći način da novac stigne do onih kome je namenjen i da se moraju sprečiti zloupotrebe. Vulin smatra da je rešenje u popisu i socijalnoj karti.

Popis, odnosno izostavljanje KiM iz popisa, bio je tema o kojoj se mnogo govorilo prošle godine. Goran Bogdanović objašnjava:

„Mi smo to pokušavali 2001. i prošle godine, ali nismo uspeli. To je vrlo značajno za ljude koji žive na KiM i to je svima nama bio cilj, nažalost, iz objektivnih razloga nije bilo moguće sprovesti popis, što zbog međunarodne zajednice, što zbog zabrane Albanaca da to ne može da se radi bez saglasnosti njihove vlasti. Nekome se ta činjenica ne sviđa, ali to je tako”. Bogdanović se boji da je ova Vulinova priča demagogija i dodaje: „Ne verujem da je to sada moguće, a i kad bismo mogli to da uradimo, mnogo bi koštalo”.

Oliver Ivanović je rekao da je prošle godine mogao da se uradi popis i na KiM i dodao: „Posebno na severu, nisam video nijedan razlog što se ne bi popisali i govorio sam to, ali je stav vlade bio jasan i Ministarstvo za KiM nije moglo ništa da uradi”. Ivanović je rekao: „Međunarodni pritisak je bio veliki, ali trebalo je da mi budemo uporniji, nažalost prilika je propuštena”. Ivanović je dodao da bi „sada to bilo teško moguće uraditi po međunarodnim standardima, zato što bi to bilo teško pripremiti, a i skupo je”.

Pokušali smo da u Republičkom zavodu za statistiku, koji je sproveo popis prošle godine, saznamo kako bi sada mogao da se sprovede i koliko bi koštao. Uz ogradu da može samo načelno da govori, Snežana Lakčević, načelnica Odeljenja za popis, kazala je da se klasični popis radi samo u statističke svrhe. Prema njenim rečima „individualni podatak je svetinja, njegova tajnost je garantovana i ne može se nikome dati, ni u kakve svrhe”.

„U popisu se prikupljaju individualni podaci, ali se iskazuju samo zbirni, kao, na primer, koliko ljudi živi na određenoj teritoriji, koje su starosti, kakvog su obrazovanja. Znači dobija se opšta statistička slika stanovništva u precizno utvrđenom momentu. Iz zbirnih podataka možete, eventualno, da saznate koliko ukupno osoba prima socijalnu pomoć, dečji dodatak, materijalno obezbeđenje, jednokratnu pomoć u odnosu na broj stanovnika nekog naselja, kazala je Lakčevićeva.

Prema njenim rečima „popis kojim hoćete da evidentirate svaku jedinicu, više nije statistički, već je to evidencija ili registar svih osoba, a za tako nešto je potreban neki propis koji će definisati ko prikuplja podatke, u kom vremenskom periodu, izveštajne jedinice, svrhu i cilj jedne takve akcije”.

Ona dodaje da „obično te administrativne evidencije rade nadležna ministarstva, ili institucije koje one predlože, ali svakako mora postojati zakonski okvir”. Koliko bi ovaj posao koštao, ukoliko bude organizovan, naša sagovornica ne bi mogla da proceni, jer postoje brojni faktori koji na to utiču. Lakčevićeva navodi da je prošlogodišnji popis u Srbiji rađen kao tradicionalan popis, najjeftiniji, a koštao je oko tri evra po glavi stanovnika. Prema njenim rečima RZS je uvek spreman da pomogne.

Goran Bogdanović kaže da se ne mora sprovoditi popis da bi se sprečile malverzacije sa kosovskim dodatkom, „dovoljno je da se pomoć centralizuje, da ide iz jednog centra i da se tačno zna ko je za šta odgovoran, od države do lokalne samouprave i javnih preduzeća”. Bogdanović kaže: „Bez centralizacije nema uspeha. Ja sam to pokušavao pre tri-četiri godine, ali nije bilo saglasnosti koalicionih partnera. Što se popisa tiče, mi smo to pokušavali da rešimo na drugačiji način, preko crkve, i zato baratamo tim brojem od 130.000 do 140.000 ljudi”.