Колико је Дачић променио Милошевићев СПС

И пријатељи и непријатељи социјалиста слажу се у једном – ова партија данас има мало шта заједничког не само са странком коју је водио Слободан Милошевић него и са оним што је СПС био до пре само неколико година, из времена када је пружао подршку мањинској влади Војислава Коштунице. И мада појединци из врха странке кажу да не треба толико инсистирати на променама, јер СПС нема потребу да се некоме свиди, управо је њихов лидер тај који све време инсистира на заокрету који је СПС направио од када је он на његовом челу 2006. године.

Улазећи у Цветковићеву владу 2008. године Дачић је поручио да „ако је СПС исти као пре двадесет година, ништа нисмо урадили”. Наглашавајући колико су другачији Дачић је приметио и да се „СПС готово једини залаже за тековине опозиционе борбе која је срушила Милошевића. Ми смо за пропорционални изборни систем, против промена Закона о информисању, залажемо се за ТВ преносе скупштине…”.

Можда је ипак најбоља илустрација Дачићевог, а самим тим и СПС-овог обрта чињеница да је од некога ко је 2008. године критиковао потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, јер „нико нема овлашћења ове државе и овога народа да потписује било какве споразуме са ЕУ док се претходно не разреши да ли ЕУ сматра Србију целовитом државом”, Дачић већ 2009. године добио „титулу” „најевропљанин”.

Потпредседница партије Дијана Вукомановић, овакве промене у ставовима карактерише као Дачићеву мудрост да „ослушкује токове времена и геополитичких околности”.

„Он је школовани политичар, није ригидан, способан је да мења своје политичке ставове у складу са геополитичким процесима који се дешавају и у Србији и у региону. То је знак да је флексибилан политичар који уме да види на дужи рок”, објашњава Вукомановићева.

Она као прекретницу у раду странке види 7. конгрес који је одржан 2006. године када је Дачић дошао на чело странке. Изабран је, како каже, по најдемократскијој процедури између четири кандидата и то је био знак оздрављења СПС-а.

„До тада је за СПС било питање да ли ће преживети без Милошевића, да ли ће успети да пређе цензус. Милошевићев углед у партији заснивао се на личној харизми и ауторитету који је понекада прелазио у ауторитаризам и самовољу, а Дачић тако не влада партијом. Никада није ни покушао да опонаша Милошевића”, каже Дијана Вукомановић.

Она истиче да је управо председник њене партије одредио којим ће правцем Србија даље да иде јер је 2008. године изабрао улазак у коалицију са Демократском странком, а не са Томиславом Николићем.

Када је реч о разликама између Дачића и Милутина Мркоњића који важи за промилошевићевску струју у странци, потпредседница партије каже да Мркоњић сада долази на оно што је Дачић причао још 2008. године. У том смислу је и његова изјава да би и Милошевић ушао у власт са ДС-ом.

И аналитичари се слажу да „Дачићеви социјалисти” не могу ни да се пореде са оним што су били „Милошевићеви социјалисти”.

Према оцени Владимира Гоатија из Транспарентности Србија промене у СПС-у су почеле готово незапажено. До конгреса 2006. године када су доживели програмске, организационе и кадровске промене СПС је, рецимо, био за необавезну приватизацију.

„Од тада је прихваћен и позитивнији став о ЕУ која је до тада била страшило. Уласком у власт са ДС-ом 2008. године СПС је показао да промена од 2006. године и то што су пружили подршку мањинској влади Коштунице 2004. године није био тактички маневар него истински преокрет”, каже Гоати.

Руководство странке, како каже, игра на жици да задовољи бираче, али и очекивања демократских партнера. Велики проблем за странку је, према његовом мишљењу, то што имају младо руководство, а старо чланство. Питање опстанка за њих, како оцењује, биће придобијање млађег чланства.

Марко Благојевић, из Цесида, каже да не зна да ли се променио СПС, али да тврди да се променила политика СПС-а. Од партије која је довела Србију у конфронтацију са светом, СПС је, како каже, постала политичка снага са проевропском оријентацијом. Кључна промена је, међутим, према његовом мишљењу, настала међу бирачима.

„Онога тренутка када су бирачи изабрали ЕУ партије нису имале куд него да изаберу ЕУ. Прво СПС па потом и СНС који је настао отцепљењем од радикала на темељу политике према ЕУ, што је још већа промена него она која се десила СПС-у. И они су да би опстали на политичкој сцени морали да крену за бирачима и њиховим промењеним опредељењима”, оцењује Благојевић и додаје да су оне странке које се нису тако понашале платиле цех јер су маргинализоване.

----------------------------------------------

СПС некад и сад

О Косову

2004. године

Ивица Дачић ( председнички кандидат): Србији је потребан председник који зна где су Грачаница и Пећка патријаршија, за кога је Косово и Метохија заувек у Србији

Мај 2011.

Ивица Дачић, потпредседник Владе Србије: Међународни односи су такви да није могуће да Косово остане у саставу Србије. Подела је једно од могућих решења проблема његовог статуса

О ЕУ

29.април 2008.

Ивица Дачић: Нико нема овлашћења ове државе и овога народа да потписује било какве споразуме са ЕУ док се претходно не разреши да ли ЕУ сматра Србију целовитом државом

2009.

Ивица Дачић: Надам се и дај боже да ће доћи време када ће ЕУ као државни и национални циљ бити циљ свих политичких странака у Србији

О Милошевићу

26. децембра 1999.

Ивица Дачић: Не верујем да ће Слободан Милошевић добити Нобелову награду за мир коју је заслужио.

2010.

Ивица Дачић: Треба да престану расправе о томе где је Милошевићева слика.СПС-у нису потребне слике, него покретачка снага коју та странка неће наћизарањајући у прошлост.