Странке су одавно почеле да се припремају за изборе, а сада је почела и Агенција за борбу против корупције – расписала је конкурс за 165 посматрача изборне кампање, који је управо продужен до 5. децембра, будући да су се у првом року (до 21. новембра) пријавила 153 кандидата. Ово ће бити и први пут да се избори у Србији прате на овај начин.

Од 165 посматрача, њих 132 биће задужена за теренско прикупљање података у Београду и још 22 града од дана расписивања избора до дана проглашења коначних резултата. За Београд ће бити задужена 44 посматрача, а следе Нови Сад и Ниш са по девет и Крагујевац са шест „надзорника”. За „управљање” радом теренских посматрача биће задужена 23 координатора, а 10 централних координатора усмераваће рад ових координатора „средњег нивоа” и анализирати прикупљене податке „у периоду од дана расписивања избора до истека 60 дана од дана проглашења коначних резултата избора”.

У извештају теренског посматрача, уз назнаку назива учесника избора, града и периода за који се извештај сачињава, наводиће се за коју врсту избора се подноси извештај, а потом се за сваки материјал – летке, брошуре, новине, плакате, билборде и други промотивни материјал као што су оловке и блокови, наводи број и врста изборног материјала, број дистрибуираних или објављених комада уз димензију плаката и билборда, са локацијом где се налазе, начин дистрибуције новина и број активиста који су дистрибуирали материјал у извештајном периоду.

Извештај теренског посматрача садржаваће, када је реч о јавном догађају (митинг, конвенција, штанд, конференција за новинаре...), локацију одржавања, датум, сат, трајање, број активиста на догађају. Опис догађаја биће праћен и навођењем значајних чињеница везаних за конкретни догађај – присуствовање јавних функционера, познатих и значајних личности, изглед бине, постојање организованог превоза – аутопревозник, број аутобуса, врсте истакнутих плаката и слично, објашњавају за „Политику” стручњаци из Агенције како ће изгледати теренско прикупљање података.

Теренски посматрачи ће прикупљати и податке о трошковима оглашавања, уз назив медија на коме је емитован оглас, спот, закупљен термин...

Информације и подаци, који су непосредно прикупљени на терену, потврђују се аудио и видео-записима, фотографијама у електронском формату, прикупљеним примерцима штампаног материјала, као и записницима о праћеним догађајима. Будући да је реч о обиљу материјала који треба систематизовати и обрадити, питање је када ће јавност бити упозната са „налазима”. То, међутим, још не могу да кажу ни у Агенцији будући да ће први пут радити овакву врсту посла и на овакав начин.

Посматрачи ће моћи директно да се обрате партијама, државним органима, органима покрајина, градова и општина, за одређене податке у вези са изборном кампањом. Будући да све наведене институције имају обавезу да одговоре Агенцији за борбу против корупције, исту обавезу имаће и према посматрачима које ангажује Агенција.

Правилником о посматрачима изборне кампање предвиђено је да висина месечне накнаде за теренског посматрача износи 1,5, за координатора 1,7, а за централног координатора две нето просечне месечне зараде запослених у Србији, за годину која претходи години у којој се одржавају избори. То би, према садашњем просеку, износило отприлике од око 50.000 до 70.000-80.000 динара. Ипак…

„Законом о финансирању политичких активности предвиђено је да се Агенцији у изборној години доделе додатна средства за праћење избора. У овом тренутку не можемо знати о којој суми је реч, а Правилником смо покушали да установимо оквир. Надамо се да ће бити могуће испунити задати оквир”, истичу у Агенцији за борбу против корупције.

На питање да ли ће стићи да изабране кандидате припреме за овај посао, ако избори не буду у последњем могућем термину (6. маја), односно, ако буду, рецимо, у фебруару, у Агенцији за наш лист истичу да је јавни позив упућен на време и да ће сасвим сигурно моћи да их на прави начин припреме. „Ако избори буду расписани раније, мораћемо да се организујемо другачије како бисмо испунили обавезу”, додају у Агенцији.