Nijednog trenutka posle izbora nisam pomislio da napustim politiku, a imajući u vidu ko je pokrenuo tu ideju u zemlji i van nje, ne pada mi na pamet da se odričem bavljenja politikom, izjavio je predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica u intervjuu „Politici” koji će u celini biti objavljen u nedeljnom broju. „Ako politika nije bespogovorno pristajanje na svaku ucenu spolja, ako smatrate da bavljenje politikom ne znači isprazne govore i najpovršniju retoriku, ako dakle imate taj dubinski osećaj prema politici i borbi za očuvanje državnih i nacionalnih interesa, zašto biste se je odrekli”.

Kad već pominjete retoriku, zašto DSS ne osudi kletve koje radikali izgovaraju sa skupštinske govornice? Zar je takav govor primeren skupštini?

Svaka stranka ima svoj politički stil i svoju retoriku i nije praksa da jedna opoziciona stranka sudi o retorici druge opozicione stranke. Jedni govore na jedan način, drugi na drugi način, a skupština je pravo mesto da se to sve čuje i pravo mesto da narod do izbora i na samim izborima proceni da li je to bilo dobro ili nije. Sve to – i opstrukcija i kletve – sve su to lažne teme u odnosu na činjenicu da je vladajućoj većini palo na pamet da dva puta prekine rad skupštine i da je zatim raspusti na dva meseca.

Kolika je krivica opozicije za spor rad parlamenta?

Nema opstrukcije s kojom jedna vlada ne može izaći na kraj, pod uslovom da ima snagu. Ali imajući u vidu da za ovakvu vladu nije glasao nijedan građanin i da je ovakvim sastavom vlade izneverena ispoljena izborna volja, onda takva vlada nema snagu jer nema moralni autoritet i nema politički legitimitet. I zato ona stvari odlaže i prebacuje na drugu stranu. Nije opstrukcija nešto što se pojavilo u životu parlamenta sada, ona je postojala i ranije, a ja sam se i sam kao predsednik vlade u dva navrata suočavao s nečim što se sada kvalifikuje kao opstrukcija. S druge strane, navešću pravi primer opstrukcije, mnogo jači od ovog što imamo sada – to je Demokratska stranka koja dve godine bez ijednog valjanog razloga nije učestvovala u radu parlamenta. To je najviši stepen opstrukcije. Ali uvek možete stvari rešiti, možete sesti i dogovoriti se, jednostavno ima vremena i za teme koje vlada nameće i za teme koje opozicija nameće. Ako bežite od izazova, ako niste sigurni u sebe i nemate unutrašnje snage zato što niste ukorenjeni u biračkom telu, onda prebacujete odgovornost na opoziciju.

Ako ratifikacija energetskog sporazuma s Rusijom bude odložena ili je čak i ne bude, zar to neće biti i odgovornost opozicije?

Na to apsolutno ne utiče opstrukcija opozicije. Stvar je u onoj slici koja je otišla u javnost 25. januara ove godine – tada su predsednik Republike Srbije, predsednik Vlade Republike Srbije, predsednik Ruske Federacije i više ministara učestvovali u potpisivanju jednog sporazuma. U međuvremenu otvorila se priča o ceni NIS-a, ali je u vreme potpisivanja ta stvar bila potpuno jasna i iza nje su stali svi koji su tada prisustvovali u Moskvi. Ili je u tom trenutku nekome odgovaralo da bude prisutan, da bude na slici iz Moskve u vreme predsedničkih izbora koji su tada održavani u Srbiji, a onda su se stvari kasnije promenile. Ja ne znam nijedan drugi primer da je toliko vodećih ljudi iz dve države učestvovalo u jednom sporazumu, a onda krene priča u samoj vladajućoj koaliciji o tome da li nam je to potrebno ili nije. Grčka je ratifikovala gasni sporazum sa Rusijom i ocenjeno je da je to istorijski dan za Grčku. Mislim da bi i za Srbiju taj dan trebalo da bude istorijski, ali je očigledno da u toj vladi koja je komponovana tako kako je komponovana ima onih koji smatraju da to ne bi bio istorijski dan i da bi istorijski dan bio da ne dođe do tog sporazuma i da gasovod ode nekim drugim putem, da zaobiđe Srbiju.

Ruski ambasador je tražio da ratifikacija energetskog sporazuma bude prva tačka dnevnog reda skupštine. Zar to nije mešanje u unutrašnje poslove Srbije?

Nije mešanje, jer je ruski ambasador izneo nešto što je prosta činjenica – da je taj bilateralni sporazum vremenski najstariji kad je reč o poslovima koje skupština treba da obavi. Stariji recimo i od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je potpisan 29. aprila.