Споразум о стабилизацији и придруживању је крај Србије, јер Србије нема без Косова и Метохије, изјавио је премијер Војислав Коштуница на округлом столу на београдском Правном факултету посвећеном правној анализи споразума са Европском унијом коју су направили ДСС и Нова Србија.

„Живот споразума је смрт Србије”, рекао је Коштуница, додајући да ССП треба поништити, али и да за то постоје различити путеви, од којих је један и усвајање интерпретативне декларације у Скупштини Србије којом би се одбациле спорне одредбе уговора са ЕУ.

„Никад није касно”, изјавио је он, позивајући се на пример Немачке, у којој је парламент ратификовао Лисабонски споразум о функционисању Европске уније, али он неће ступити на снагу све док уставни суд не оцени да ли је у складу са немачким законима. 

Одговарајући на примедбу Бранка Ракића, доцента на Правном факултету, да је недостатак правне анализе ДСС-а то што се не наводи шта треба урадити даље, Коштуница је рекао да је предлог изостављен намерно јер би био „предмет манипулација”.

Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић сматра да је Европска унија прихватањем плана Мартија Ахтисарија о надгледаној независности јужне српске покрајине и слањем мисије Еулекс прекршила свој оснивачки споразум, у којем се помиње неповредивост граница.

„Ако ЕУ започне процес стабилизације и придруживања са Косовом и Метохијом, то ће бити последњи чин признавања независности. А она се озбиљно припрема за то”, рекао је Самарџић, критикујући преговараче Србије који „нису пазили на последњу реченицу члана 135 ССП-а” у којој се наводи да то што се споразум не примењује на Космету „не доводи у питање садашњи статус” покрајине.

„Грешка је што се није предвидело да ће се статус променити, јер су неке државе још у време преговарања о споразуму најављивале шта ће урадити. После признавања независности од 20 држава, стање ствари је потпуно промењено и оно тражи нове преговоре”, објаснио је министар Самарџић.

Саветник премијера Александар Симић рекао је на овом скупу да ССП не може бити ратификован, док је академик Коста Чавошки оценио да никакав уговор и не постоји, додавши да је то „безвредан папир, потписан само због варања наивних бирача”. Тврдећи да се Радован Караџић „већ шест или седам година не налази на Балкану”, Чавошки је „бесмисленост” потписаног уговора доказивао тиме да је ЕУ одустала од формулације да преостали хашки бегунци треба да буду ухапшени и изручени, претворивши је у „пуну сарадњу”, што може значити да ће Србији бити постављени додатни услови за почетак примене споразума.

Бивши судија Врховног суда Зоран Ивошевић, који се једини од говорника заложио за ратификацију ССП-а, објаснио је да овај уговор у ствари „девалвира признања независности”, да споразум и привремени споразум нису противуставни и да је правна анализа ДСС-а нетачна. „Циљ Србије је Европска унија, али да тамо стигне цела. Ако ЕУ буде тражила да Србија призна Косово да би постала њена чланица, онда не треба да уђемо у ЕУ, јер се ниједна чланица није одрекла дела своје територије”, закључио је Ивошевић.

Професор Правног факултета Оливер Антић верује да би скупштина морала да усвоји интерпретативну декларацију у којој би било наведено да се под границама Србије подразумевају њене међународно признате границе. „Свако ко се противи овоме, на себе преузима историјски печат издајништва”, рекао је Антић и додао да ће без те декларације „Косово и Метохија отићи на основу наше сагласности”.

Бивши саветник председника Србије Леон Којен рекао је да ЕУ гради државу на делу територије Србије и да је прикључење Србије Унији могуће само ако се разјасни питање Косова и Метохије.

Округли сто о правном аспекту Споразума о стабилизацији и придруживању организовао је Студентски парламент Правног факултета.

В. Р.