Politika
Koštunica ne može da pomiri SRS i SNS
Još dugo neće biti opozicionog udruživanja poput onog iz 2000. godine stvorenog za rušenje Slobodana Miloševića, smatraju analitičari
Formiranje bloka „parlamentarne i nacionalne opozicije”, koje je ovih dana najavio predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, nije realno očekivati jer je netrpeljivost između Srpske napredne stranke i Srpske radikalne stranke i dalje nepremostiva prepreka za ostvarivanje takve ideje, smatraju politički analitičari. Takav stav potvrđuju i stranački funkcioneri.
Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić kaže za „Politiku” da nije realno očekivati da njegova stranka bude u bloku u kome su i radikali te da o takvom udruživanju ni ne razmišljaju pogotovo kada čuju šta o njima govore radikali.
„Na izbore ćemo ići samostalno, kao pretpostavljam i DSS, jer i jedni i drugi prelazimo cenzus. Sa DSS-om nismo razgovarali ni o kakvom zajedničkom nastupu”, ističe Vučić.
„Ako Koštunica hoće da napravi dobar blok on mora da bude od dobrog ’materijala’. Jedine opozicione stranke u Srbiji su DSS i SRS. Svaki drugi ’materijal’ u tom bloku samo bi oslabio blok i ne samo da ne bi doneo bilo kakve rezultate nego bi omogućio Borisu Tadiću i DS-u da produže vlast. Ostale stranke u skupštini, neke manje neke više, DS je koristio da bi ostvario neke svoje ciljeve, a pre svega za izglasavanje zakona, davanje kvoruma”, kaže Dragan Todorović, zamenik predsednika SRS-a. Na pitanje da li to definitivno znači da ne mogu ni po jednom pitanju naći zajednički jezik sa SNS-om, on kaže da radikali mogu da se ponašaju samo „u skladu sa onim u šta veruju, a to su principi”.
Prema mišljenju nekih političkih analitičara Koštuničin potez sasvim je očekivan jer kao opoziciona stranka koja nema mnogo vlasti na lokalu mora na neki način da pridobije birače. A pravog opozicionog udruživanja poput onog iz 2000. godine kada su se stranke udružile da bi srušile Miloševića neće još dugo biti.
„DSS i SNS bi mogli eventualno da sarađuju oko nekih inicijativa u parlamentu. Tome se sigurno neće priključiti radikali. Moguće je da se njihovi stavovi podudare sa stavovima DSS-a i SNS-a, ali to neće biti rezultat dogovora”, ocenjuje Dejan Vuk Stanković.
On ne veruje da je moguć bilo kakav čvršći savez DSS-a i SNS-a, odnosno da je realnije da se između njih razvije konkurencija na desnom bloku. Zato je, kako kaže, Koštuničina ideja samo deklarativna, a opozicija nije u stanju da proizvede pritisak koji bi doveo do rušenja vlasti.
Iz DSS-a su krajem maja najavili da će pokrenuti inicijativu za udruživanje opozicionih partija kako bi zatražili raspisivanje izbora i referenduma o vojnoj neutralnosti. U ovoj stranci su smatrali da je to dovoljna osnova za okupljanje opozicije, ali do takvog grupisanja ipak nije došlo.
Poslednji komentari
Kostunica je jedan istrajan, uporan pomiritelj. Jednoga dana, njemu ce konacno uspeti da pomiri stare i nove radikale, i kada njih troje sa sve veljom zaigraju u jednom kolu, tu nasoj sreci vise nece biti kraja.
Slažem se sa čitateljem eksvirgzinagard (27/09/2009, 05:10) i Dragan (26/09/2009, 11:25). Uvijek sam mislio da je tzv. "demokracija", sistem u kojem se narodom MANIPULIRA preko MEDIJA koji su pod direktnom ili indirektnom kontrolom centara moći (domaćih i stranih), ŠTETAN sistem i to zato jer stvara PRIVID da narod nešto odlučuje. U prošlosti kad nije postojala tzv. "demokracija" tada se dobro pazilo da se vodi računa o interesima naroda i to zato jer je narod ZNAO da ga se ništa ne pita i nije imao iluzija da išta odlučuje. I baš zato što je narod ZNAO da ga se ništa ne pita narod je stalno bio spreman motikama i vilama da se izbori za svoje interese. Ali od uvođenja tzv. "demokracije" moguće je narodu doslovno oderati kožu, oguliti ga do koske, opljčakati ga, a da narod ne mrdne, jer mu se kaže "Pa ti si kriv jer si loše glasao. Ništa, više sreće drugi put", i onda narod treba čekati 4 godine do novih izbora... Sistem tzv. "demokracije" je manipulacija onih koji posjeduju medije. A osim toga narod je neobrazovan, primitivan, a ponekad čak izgubi i sustav elementarnih vrijednosti koji ga je prije vodio. Danas imamo to da ne samo da narod ne zna ono što je potrebno da bi se donosile dobre odluke u politici, već ne zna ni ono što je prije znao! A što je to što narod ne zna a prije je znao? To je sustav vrijednosti koji mu je dala religija (svejedno koja): nema dobrog života bez puno muke i truda (danas svi glasaju za one koji im obećavaju "bolji život" i "putovanje u EU"), bez muke nema nauke, poštuj starije, ne kradi (danas mnogi iz naroda kažu da bi i oni krali da su na vlasti), ne laži... Povratak tradicionalnim vrijednostima, ono što je provjereno kroz stoljeća, je ono što pouzdano radi i što narod treba znati i raditi. A politiku trebaju voditi oni koji su odani narodu i dobrobiti cijele zajednice a ne stranim interesima! Više vrijedi diktator koji je odan intersima naroda nego 2 ili 3 stranke koje su odane stranim gospodarima i koje se smjenjuju s
Помирење СРС и СНС није у интересу власти тако да од тога нема ништа. Све је урађено да компактне и јасне опозиције у Србији нема. Не знам ко ће у Србији каналисати социјалне тензије које су већ достигле критичну тачку?