Политика
Коштуница не може да помири СРС и СНС
Још дуго неће бити опозиционог удруживања попут оног из 2000. године створеног за рушење Слободана Милошевића, сматрају аналитичари
Формирање блока „парламентарне и националне опозиције”, које је ових дана најавио председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница, није реално очекивати јер је нетрпељивост између Српске напредне странке и Српске радикалне странке и даље непремостива препрека за остваривање такве идеје, сматрају политички аналитичари. Такав став потврђују и страначки функционери.
Заменик председника СНС-а Александар Вучић каже за „Политику” да није реално очекивати да његова странка буде у блоку у коме су и радикали те да о таквом удруживању ни не размишљају поготово када чују шта о њима говоре радикали.
„На изборе ћемо ићи самостално, као претпостављам и ДСС, јер и једни и други прелазимо цензус. Са ДСС-ом нисмо разговарали ни о каквом заједничком наступу”, истиче Вучић.
„Ако Коштуница хоће да направи добар блок он мора да буде од доброг ’материјала’. Једине опозиционе странке у Србији су ДСС и СРС. Сваки други ’материјал’ у том блоку само би ослабио блок и не само да не би донео било какве резултате него би омогућио Борису Тадићу и ДС-у да продуже власт. Остале странке у скупштини, неке мање неке више, ДС је користио да би остварио неке своје циљеве, а пре свега за изгласавање закона, давање кворума”, каже Драган Тодоровић, заменик председника СРС-а. На питање да ли то дефинитивно значи да не могу ни по једном питању наћи заједнички језик са СНС-ом, он каже да радикали могу да се понашају само „у складу са оним у шта верују, а то су принципи”.
Према мишљењу неких политичких аналитичара Коштуничин потез сасвим је очекиван јер као опозициона странка која нема много власти на локалу мора на неки начин да придобије бираче. А правог опозиционог удруживања попут оног из 2000. године када су се странке удружиле да би срушиле Милошевића неће још дуго бити.
„ДСС и СНС би могли евентуално да сарађују око неких иницијатива у парламенту. Томе се сигурно неће прикључити радикали. Могуће је да се њихови ставови подударе са ставовима ДСС-а и СНС-а, али то неће бити резултат договора”, оцењује Дејан Вук Станковић.
Он не верује да је могућ било какав чвршћи савез ДСС-а и СНС-а, односно да је реалније да се између њих развије конкуренција на десном блоку. Зато је, како каже, Коштуничина идеја само декларативна, а опозиција није у стању да произведе притисак који би довео до рушења власти.
Из ДСС-а су крајем маја најавили да ће покренути иницијативу за удруживање опозиционих партија како би затражили расписивање избора и референдума о војној неутралности. У овој странци су сматрали да је то довољна основа за окупљање опозиције, али до таквог груписања ипак није дошло.
Последњи коментари
Kostunica je jedan istrajan, uporan pomiritelj. Jednoga dana, njemu ce konacno uspeti da pomiri stare i nove radikale, i kada njih troje sa sve veljom zaigraju u jednom kolu, tu nasoj sreci vise nece biti kraja.
Slažem se sa čitateljem eksvirgzinagard (27/09/2009, 05:10) i Dragan (26/09/2009, 11:25). Uvijek sam mislio da je tzv. "demokracija", sistem u kojem se narodom MANIPULIRA preko MEDIJA koji su pod direktnom ili indirektnom kontrolom centara moći (domaćih i stranih), ŠTETAN sistem i to zato jer stvara PRIVID da narod nešto odlučuje. U prošlosti kad nije postojala tzv. "demokracija" tada se dobro pazilo da se vodi računa o interesima naroda i to zato jer je narod ZNAO da ga se ništa ne pita i nije imao iluzija da išta odlučuje. I baš zato što je narod ZNAO da ga se ništa ne pita narod je stalno bio spreman motikama i vilama da se izbori za svoje interese. Ali od uvođenja tzv. "demokracije" moguće je narodu doslovno oderati kožu, oguliti ga do koske, opljčakati ga, a da narod ne mrdne, jer mu se kaže "Pa ti si kriv jer si loše glasao. Ništa, više sreće drugi put", i onda narod treba čekati 4 godine do novih izbora... Sistem tzv. "demokracije" je manipulacija onih koji posjeduju medije. A osim toga narod je neobrazovan, primitivan, a ponekad čak izgubi i sustav elementarnih vrijednosti koji ga je prije vodio. Danas imamo to da ne samo da narod ne zna ono što je potrebno da bi se donosile dobre odluke u politici, već ne zna ni ono što je prije znao! A što je to što narod ne zna a prije je znao? To je sustav vrijednosti koji mu je dala religija (svejedno koja): nema dobrog života bez puno muke i truda (danas svi glasaju za one koji im obećavaju "bolji život" i "putovanje u EU"), bez muke nema nauke, poštuj starije, ne kradi (danas mnogi iz naroda kažu da bi i oni krali da su na vlasti), ne laži... Povratak tradicionalnim vrijednostima, ono što je provjereno kroz stoljeća, je ono što pouzdano radi i što narod treba znati i raditi. A politiku trebaju voditi oni koji su odani narodu i dobrobiti cijele zajednice a ne stranim interesima! Više vrijedi diktator koji je odan intersima naroda nego 2 ili 3 stranke koje su odane stranim gospodarima i koje se smjenjuju s
Помирење СРС и СНС није у интересу власти тако да од тога нема ништа. Све је урађено да компактне и јасне опозиције у Србији нема. Не знам ко ће у Србији каналисати социјалне тензије које су већ достигле критичну тачку?