Лидер напредњака Томислав Николић позвао је јуче Војислава Коштуницу, председника ДСС-а, да каже да ли је напад Милоша Алигрудића, шефа посланичке групе ове странке, на напредњаке после гласања о медијском закону био „појединачно искакање или је одлучено да се покваре односи између две странке”. Николић у интервјуу за „Политику”, објашњава да не жели да квари сарадњу, али да је врло изненађен што је „ДСС, у дану када је донет најгори медијски закон, против кога су напредњаци врло јасно изразили свој став, напао СНС и зато је потребно да се јасно каже о чему се ту ради”.

Да ли би ваш останак ишта променио у крајњем исходу?

Па, наравно да не би. Кључ је био у гласању у начелу и да закон начелно није прихваћен, даље се не би ни гласало. Кад је ту прошао, било је јасно да нема те математике по којој би закон на крају могао пасти, шта год да смо урадили. Могли смо да се сви обесимо заједно са новинарима, закон би био усвојен и Борис Тадић би га потписао.

Разговарали сте уочи седнице о наступу у вези са овим законом?

Уопште се нисмо сретали откако је завршена расправа. Наши јавни ставови били су јасни, против смо закона и о чему да разговарамо. Већ је било назнака да ће ЛДП гласати за закон, али ми смо, у складу са обећањем да ћемо сви бити у сали, ушли да гласамо против и да проверимо какав ће исход бити. Ми, ДСС, НС, СРС и ЈС гласали су против, а власт је имала 125 гласова „за”, за један глас, па апсолутну већину и једино што им је још било важно јесте да у сали буде кворума да би закон прошао. Зато сам у сали пришао Алигрудићу и, пред његовим посланицима, предложио му да разговара са СРС-ом и да сви изађемо. Тако би у сали остали само они који морају због кворума, без обзира на то како гласају.

Шта вам је одговорио?

Рекао ми је: „Не. Ми ћемо да се боримо до последње капи крви да закон не буде изгласан!” Нашалио сам се и казао му да сам ја добровољни давалац крви, ако му затреба. Алигрудић је у паузи викао на моје посланике у ходнику да смо ми омогућили изгласавање закона…

Јесте ли разговарали са Алигрудићем?

Звао сам га телефоном. Био је укључен спикерфон и цела моја посланичка група је слушала кад сам га питао којом математиком је дошао до тога да је мој одлазак из сале помогао да закон прође? Одговорио ми је: „А, шта ти хоћеш? Хоћеш ти да предводиш опозицију?” Казао сам му да никога не предводим, да је он решио да остане, што му не замерам, а ја сам решио да одем.

Хоће ли ово утицати на сарадњу?

Јасно сам упутио поруку Коштуници да не желим да се сукобљавамо. Желим сарадњу, али не желим да трпим нападе ДСС-а, прошле недеље нападе Жељка Томића, ове Алигрудића. Ако неко треба да нас нападне, нека то уради Војислав Коштуница, ја сам с њим потписао споразум о сарадњи.