Srbin iz Leposavića koga je pretukao i teže povredio komšija, takođe Srbin, uzalud je ovih dana tražio pomoć advokata. Pravdu za sada neće moći da potraži ni u jednom od tri pravosudna sistema na Kosovu. „Naši sudovi, koji rade po zakonima Srbije na severu Kosova, ne mogu da sude za krivična dela, a ovde je to slučaj zbog nanošenja telesnih povreda, Euleksove sudije, međutim, sude samo za teška krivična dela, a albanskom sudu koji funkcioniše po kosovskim zakonima, takođe, ne može da se obrati”, kaže advokat Ljubomir Pantović dodajući da su ovakvi slučajevi vrlo česti na severu Kosova.

I sudije sa severa pokrajine priznaju da praktično mogu da reše samo one slučajeve u kojima su obe strane zainteresovane za takav ishod, što se najčešće dešava kod nasledstva. U suprotnom, tuženi može bez ikakvih posledica da beskonačno odbija da se pojavi pred sudom, jer nema policije koja bi sprovela nalog suda i privela ga. „Ako vam, recimo, neko udari auto i napravi štetu od 500 evra koju neće da plati, ne možete mu ništa”, objašnjava jedan od sudija. Ovi sudovi sada rade uglavnom razvode ili procese u kojima se traži naknada štete od države Srbije ili preduzeća sa sedištem na severu Kosova ili u Srbiji.

U ostalim delovima pokrajine gde sudova u nadležnosti Ministarstva pravde Srbije nema, Srbi svoja prava (a gotovo svi slučajevi se odnose na uzurpiranu imovinu) traže pred sudovima u nadležnosti vlasti u Prištini, a koji za rešavanje sporova u kojima Srbi tuže Albance nisu mnogo zainteresovani. „Ti sudovi su inače neefikasni i spori i procesi traju po pet-šest godina i kad su oba učesnika u parnici Albanci. Dodatni problem je i taj što advokati Albanci ne prihvataju da zastupaju Srbe jer se plaše da će imati ozbiljnih problema zbog toga. A i kad se presuda donese veliko je pitanje kako će se sprovesti”, objašnjava Pantović.

Za oko 20.000 stanova ili kuća kosmetskih Srba pouzdano se zna da su oteti od vlasnika, neretko navodnom prodajom uz pomoć falsifikovanih ličnih dokumenata ili pečata sudova. U kosovskom ministarstvu pravde nisu mogli da odgovore koliko je ovakvih nerešenih predmeta. U Euleksu kažu da problem sprovođenja sudskih presuda moraju da rešavaju lokalne institucije, a da je njihov zadatak da unaprede i ojačaju multietničko pravosuđe koje bi svima obezbedilo nepristrastno suđenje.

Jedan od ozbiljnijih problema jeste i taj što se presuđuje po različitim zakonima. „Srpske sudije ( posle reorganizacije pravosuđa u Srbiji to je tridesetak nosilaca pravosudnih funkcija u Kosovskoj Mitrovici, Štrpcu, Goraždevcu, Ranilugu i Gračanici) sude po zakonima države Srbije. Kosovski sudovi se u krivičnim predmetima služe Unmikovim privremenim zakonima iz 2004. koje su 2008. praktično samo preimenovali u zakone Kosova, dok se u građanskoj materiji koristi čudna mešavina zakona u kojoj je deo (zakon o obligacijama) još iz vremena SFRJ.

Za Srbiju je sve to, naravno, neprihvatljivo, a na pitanje po kojim zakonima rade kosovski sudovi u Euleksu ne daju konkretan odgovor. „To je nešto o čemu treba da odlučuje nezavisno sudstvo, jer je nezavisnost sudstva od suštinskog značaja za demokratsko društvo. Najvažnije je da svako, bez obzira na etničku pripadnost, može da dođe do pravde. Euleks nije došao na Kosovo da donosi zakone, već da pomognemo u njihovom sprovođenju”, kaže portparol Euleksa za pravosuđe Kristina Herodes.

Ona, međutim, priznaje da nigde drugde u Evropi ne postoje dva pravosudna sistema u isto vreme na istom mestu. „Kad postoje dva pravosuđa onda nema pravde. To samo dovodi do pravne nesigurnosti koja je na štetu građana. Zbog toga Euleks pokušava da uspostavi funkcionalan pravni sistem u severnom delu Kosovske Mitrovice. Ponovo smo otvorili taj sud i do sada završili šest suđenja. Prioritet nam je da omogućimo da se Srbi i Albanci vrate u taj sud, da bi pravdu delilo jedno, multietničko, lokalno pravosuđe”, dodaje Kristina Herodes.

G. Novaković

--------------------------------------------------------

Euleksove sudije i tužioci

Euleks na Kosovu sada ima 40 sudija i 20 tužilaca koji vode procese za najteža krivična dela, kao što su ubistva, trgovina drogom ili ljudima. Moguće im je, međutim, podneti zahtev da preuzmu slučaj u kome se veruje da bi, zbog etničke pozadine počinjenog dela, sudija Albanac mogao biti pristrastan i oni to, prema rečima advokata, najčešće prihvataju. Na pitanje koliko je teško doći do pravde na Kosovu i da li je to Srbima teže nego Albancima, Kristina Herodes odgovara samo da je „osnovni princip rada sudstva da je pravda ista za sve”, kao i da se „Euleksove sudije i tužioci ne rukovode ničijom etničkom pripadnošću”.