Србин из Лепосавића кога је претукао и теже повредио комшија, такође Србин, узалуд је ових дана тражио помоћ адвоката. Правду за сада неће моћи да потражи ни у једном од три правосудна система на Косову. „Наши судови, који раде по законима Србије на северу Косова, не могу да суде за кривична дела, а овде је то случај због наношења телесних повреда, Еулексове судије, међутим, суде само за тешка кривична дела, а албанском суду који функционише по косовским законима, такође, не може да се обрати”, каже адвокат Љубомир Пантовић додајући да су овакви случајеви врло чести на северу Косова.

И судије са севера покрајине признају да практично могу да реше само оне случајеве у којима су обе стране заинтересоване за такав исход, што се најчешће дешава код наследства. У супротном, тужени може без икаквих последица да бесконачно одбија да се појави пред судом, јер нема полиције која би спровела налог суда и привела га. „Ако вам, рецимо, неко удари ауто и направи штету од 500 евра коју неће да плати, не можете му ништа”, објашњава један од судија. Ови судови сада раде углавном разводе или процесе у којима се тражи накнада штете од државе Србије или предузећа са седиштем на северу Косова или у Србији.

У осталим деловима покрајине где судова у надлежности Министарства правде Србије нема, Срби своја права (а готово сви случајеви се односе на узурпирану имовину) траже пред судовима у надлежности власти у Приштини, а који за решавање спорова у којима Срби туже Албанце нису много заинтересовани. „Ти судови су иначе неефикасни и спори и процеси трају по пет-шест година и кад су оба учесника у парници Албанци. Додатни проблем је и тај што адвокати Албанци не прихватају да заступају Србе јер се плаше да ће имати озбиљних проблема због тога. А и кад се пресуда донесе велико је питање како ће се спровести”, објашњава Пантовић.

За око 20.000 станова или кућа косметских Срба поуздано се зна да су отети од власника, неретко наводном продајом уз помоћ фалсификованих личних докумената или печата судова. У косовском министарству правде нису могли да одговоре колико је оваквих нерешених предмета. У Еулексу кажу да проблем спровођења судских пресуда морају да решавају локалне институције, а да је њихов задатак да унапреде и ојачају мултиетничко правосуђе које би свима обезбедило непристрастно суђење.

Један од озбиљнијих проблема јесте и тај што се пресуђује по различитим законима. „Српске судије ( после реорганизације правосуђа у Србији то је тридесетак носилаца правосудних функција у Косовској Митровици, Штрпцу, Гораждевцу, Ранилугу и Грачаници) суде по законима државе Србије. Косовски судови се у кривичним предметима служе Унмиковим привременим законима из 2004. које су 2008. практично само преименовали у законе Косова, док се у грађанској материји користи чудна мешавина закона у којој је део (закон о облигацијама) још из времена СФРЈ.

За Србију је све то, наравно, неприхватљиво, а на питање по којим законима раде косовски судови у Еулексу не дају конкретан одговор. „То је нешто о чему треба да одлучује независно судство, јер је независност судства од суштинског значаја за демократско друштво. Најважније је да свако, без обзира на етничку припадност, може да дође до правде. Еулекс није дошао на Косово да доноси законе, већ да помогнемо у њиховом спровођењу”, каже портпарол Еулекса за правосуђе Кристина Херодес.

Она, међутим, признаје да нигде другде у Европи не постоје два правосудна система у исто време на истом месту. „Кад постоје два правосуђа онда нема правде. То само доводи до правне несигурности која је на штету грађана. Због тога Еулекс покушава да успостави функционалан правни систем у северном делу Косовске Митровице. Поново смо отворили тај суд и до сада завршили шест суђења. Приоритет нам је да омогућимо да се Срби и Албанци врате у тај суд, да би правду делило једно, мултиетничко, локално правосуђе”, додаје Кристина Херодес.

Г. Новаковић

--------------------------------------------------------

Еулексове судије и тужиоци

Еулекс на Косову сада има 40 судија и 20 тужилаца који воде процесе за најтежа кривична дела, као што су убиства, трговина дрогом или људима. Могуће им је, међутим, поднети захтев да преузму случај у коме се верује да би, због етничке позадине почињеног дела, судија Албанац могао бити пристрастан и они то, према речима адвоката, најчешће прихватају. На питање колико је тешко доћи до правде на Косову и да ли је то Србима теже него Албанцима, Кристина Херодес одговара само да је „основни принцип рада судства да је правда иста за све”, као и да се „Еулексове судије и тужиоци не руководе ничијом етничком припадношћу”.