Фото Д. Јевремовић

Европска комисија је и спремна и вољна да што пре крене у процедуру поводом захтева Србије за пуноправно чланство. Једино чека „зелено светло” Савета министара за тај корак, каже Венсан Дежер, шеф Делегације Европске уније у Србији.Дежер, који је пре четири месеца дошао у Београд, после четири године проведених на месту шефа Делегације ЕК у Загребу, наводи да би у јуну требало да почне ратификација Споразума о стабилизацији и придруживању, ако Серж Брамерц, главни тужилац Хашког трибунала, тада изађе с позитивним извештајем о сарадњи с Хашким трибуналом. Не искључује ни могућност да ратификација почне и пре јуна, под условом да се, у међувремену, догоди „нешто позитивно” у вези с потрагом за хашким оптуженицима.Он процењује да је до статуса кандидата потребно „годину дана, а можда и мање” од тренутка када министарски савет одлучи да покрене поступак за кандидатски статус.

Да ли Косово може да буде камен спотицања у преговорима о пуноправном чланству Србије у Европској унији?

Косово не би требало да буде проблем у преговорима о чланству, као што није било проблем ни у процесу преговарања о ССП-у, а није проблем ни у спровођењу Прелазног споразума. У свим наведеним случајевима, ЕУ је инсистирала на одвојености процеса европских интеграција кроз који Србија напредује, од питања коначног статуса Косова и тај приступ се показао као ефикасан јер је Србија стигла до закључења ССП и сада до примене Прелазног споразума. Косово се кроз процес европских интеграција креће својим колосеком, док је Србија на свом колосеку и Србија је доста одмакла у томе. Док се решење не пронађе, постоји читав низ свакодневних питања која утичу на живот људи и која морају бити решена. На пример – признавање имовине, грађанске и друге судске парнице, питања царина и трговине... Све ово тражи да буду пронађена практична решења међу свим погодностима. То је оно што ЕУ заговара и подржава.

Када очекујете прву расправу о кандидатури Србије за пуноправно чланство у ЕУ?

То зависи од шпанског председништва. Прошле недеље Мигел Анхел Моратинос, шпански министар спољних послова, рекао је да жели да ово питање упути Савету министара што је могуће пре. Да би то урадили, Шпанци желе да се договоре са сваком од 27, односно 26, држава чланица ЕУ и да виде које време више одговара за то. Ту постоји много питања о којима би земље чланице желеле да продискутују.

Кад је реч о овоме, највише је процедуралних, али има и суштинских питања. Суштинска питања, према новом Лисабонском уговору, такође захтевају од институција ЕУ да информишу националне парламенте о апликацији која је примљена. То значи да ће можда неки од националних парламента желети да изрази своје мишљење и расправља о том питању према својим правилима и обавезама.

Потребно је размотрити неколико ствари у односу на апликацију, укључујући и сарадњу с Хашким трибуналом.

Србија се нада да ће ускоро добити упитник Европске комисије. Када ће то бити могућно?

Од стране комисије јасно је речено да је спремна да почне да ради када Савет министара донесе одлуку. Комисија сматра да је то више техничко питање, односно да одлука треба да уследи раније, како би почела да ради на упитнику, што је могућно пре, зато што ми већ радимо на два слична процеса, са Албанијом и Црном Гором (из које смо већ добили одговоре). Због политичке, регионалне, димензије овог процеса желели бисмо, такође, да имамо и преовлађујуће мишљење и за Србију.

Неке државе чланице имају различито мишљење. Сматрају да нису потребне само техничке, већ и политичке одлуке.

Комисија треба да почне тај процес јер, на крају, мишљење ће бити потписано ако је земља спремна за кандидатски статус, а, и даље, за отварање преговора.

Неке државе чланице повезују расправу око овог питања, прихватања апликације од стране комисије и процес ратификације ССП, за који је одлучено да буде поново разматрано у јуну, када буде донет извештај г. Брамерца.

Колико ће питања Србија добити у упитнику?

Упитник се донекле разликује од земље до земље. Начелно говорећи, око 2.400 питања, зато што ЕУ посматра сва тела и цео аки (европски правни поредак, прим. аут.) и где је данас Србија у односу на аки.

Србија свакако већ има велики број спремних одговора и ништа ново не може да се деси. Већ имамо извештај о напретку, што је добра основа за познавање ситуације.

Наравно, следи више питања која се односе на више специфичних области.

Када ће бити могућ почетак ратификације ССП-а?

Јуни је крајњи, договорени рок за то, зависно од очекивања земаља чланица, које желе да виде како се наставља сарадња с Хагом и како се та сарадња одржава. Ако г. Брамерц да позитиван извештај о томе, мислим да ће та анализа бити направљена у јуну. Ако се нешто позитивно деси пре јуна, у тражењу двојице недостајућих хашких оптуженика, то такође може да убрза процес.

Српски званичници су изјавили да кандидатски статус очекују крајем ове године. Да ли је то могућно остварити?

Ако посматрате то питање у постављеним роковима, ништа нас не спречава да радимо на суштинскимпитањима. Знам да Србија, односно њена канцеларија за европске интеграције већ анализира питања која смо дали Црној Гори и Албанији, да би видели врсту питања која су слична онима која ће бити упућена Србији.

Посебно је питање давање мандата комисији да почне да ради на изради мишљења. Ми ћемо одмах послати питања, која су, с наше стране, већ мање, више готова. Затим, мислим да ће Србија бити у могућности да на та питања одговори.

После добијених одговора, комисија мора да направи сопствену анализу, за коју ће јој бити потребна од три до пет месеци.

Дакле, за овај процес је потребно око годину дана. Можда може то бити и краће…

Дакле, почетком следеће године Србија би могла да очекује кандидатски статус?

Зависи од тога када ћемо почети. Технички, ми смо спремни да почнемо да радимо на томе.

Какво је Ваше мишљење о српским административним капацитетима потребним за усвајање европских стандарда?

Ако узмемо у обзир извештај о напретку, Србија је достигла високе стандарде.

Ако погледамо одређена питања, такође, постоје неки разлози за бригу. Један од њих, који је главни, јесте реформа у јавној администрацији уопште. Систем који је планиран још се не примењује у великој мери . Та питања рационализације, модернизације, информатизације, деполитизиције, која су део реформе администрације, нису још сасвим примењена. Мислим да ту треба да видимо напредак.

Ако погледамо различите секторе, један од елемената који запажамо јесте да треба да се позабаве питањима која се тичу рада, што значи обезбеђење нове законске регулативе, координације с другим министарствима, гарантована примена законитости новог закона, што је веома захтеван посао.

Услуге које пружају та министарства подразумевају повећање упослености. Надам се да ће влада моћи да задржи постојеће капацитете који су тренутно задужени за европске интеграције у ресорним министарствима у условима глобалне економске кризе али и да их повећа, када се услови промене.

Од 1. фебруара почела је пуна примена Прелазног трговинског споразума. Да ли ће Србија постати атрактивнија за инвестирање?

Очигледно је да ће то бити тако. Пре свега, зато што сада имамо стабилне уговорне односе између ЕУ и Србије. То за инвеститоре и пословне људе значи предвидљивост. Они желе да буду сигурни да ће се садашња ситуација за рад и даље одржати, да нпр. српски производи могу да уђу у ЕУ тржиште без плаћања пореза. Тако је, додуше, још од 2000, али сада је то успостављено и стабилизовано. Сада су правила игре успостављена.

Друго, за српски извоз у ЕУ постоји више олакшица. Извозници могу да имају тзв. дијагоналну акумулацију порекла, која значи да ако имају делове производа из различитих земаља региона који се овде склапају, те производе могу да извозе на тржиште ЕУ као да су у потпуности српски производи. Ово су предности за српске компаније, које су сада проистекле из овог уговора.

Такође, постоје гаранције за спровођење Прелазног трговинског споразума. Комисија ће се редовно сусретати са српским званичницима и надгледати како ствари иду, или, некада, не иду. Ако предузеће има проблема с царином, с конкуренцијом или другим питањима, његови представници могу да дођу, или у Комисију или код надлежних у Србији, и кажу ,,ја имам проблем на том пољу, то није у том споразуму који смо потписали”. А, ми можемо то да то контролишемо и да видимо, можда нешто поправимо, и нешто у томе урадимо.

Све су ово ствари које ће унапредити трговину и инвестиције.

Наравно, ту је и једно питање од велике важности за предузећа у Србији. Споразум омогућава постепено укидање трговинских баријера (са чиме се почело прошле године), да би се повећала конкурентност на тржишту, дакле оствариле боље цене, бољи квалитет.

С друге стране, за компаније, то значи модернизацију, прилагођавање новим стандардима. Оне имају пет-шест година за модернизацију и привикавање на нове стандарде.

Јесте ли презаузети у Београду?

Јесам. Али, ја у томе веома уживам. Јер, значајно је бити део процеса у којем видите да земља има нове изазове, вољу и жељу, а да ви можете да помогнете да се та жеља оствари.

Биљана Чпајак