Крај меденог месеца ЕУ и премијера Србије?

Није први пут за осам месеци ове владе да се поставипитање је ли ово крај меденог месеца српског премијера Александра Вучића и Запада, мада су неки још пре пола године оценили да јесте. „Запад” је некад Брисел, некад Вашингтон, мада се углавном мисли на оба ова центра западног света, а питање се постави кад год Вучић, а некад и његов министар и имењак Вулин, размене оштре речи са амбасадорима или другим представницима тог дела света.

Таквих размена је било у више наврата, али се питање увек изнова поставља, можда и због тога што убрзоисти ти амбасадори у некој изјави Вучића или других званичника буду означени као пријатељи Србије или њихови лични. Као, на пример, амерички амбасадор Мајкл Кирби, који воли да с времена на време оде на плантаже Мирослава Мишковића, истог оног кога премијер оптужује да жели да сруши ову владу.

Најновији сукоб са бриселском администрацијом иницирао је премијер у петак, оптужујући поименце шефа делегације ЕУ у Србији Мајкла Давенпорта (који је иначе чест гост на седницама владе) и Европску унију да су дали паре Балканској истраживачкој мрежи (БИРН) „да говоре нешто против владе”. „Тим лажовима (БИРН-у) реците да су опет лагали”, нимало дипломатски поручио је Вучић на конференцији за новинаре у седишту своје Српске напредне странке. Онда је уследио познати одговор портпаролке Европске комисије Маје Коцијанчич о потреби да се у Србији обезбеде медијске слободе, па Вучићеве оптужбе да они хоће да му забране да говори...

И јуче је у разговору са амбасадором Исламске Републике Иран Маџидом Фахимпуром искористио прилику да истакне да Србија води независну политику, али и да не скреће са европског пута. „Србија је на путу ка Европској унији, али водинезависну политику, коју самостално креира, без мешања било ког другог фактора, јер тако штити интересе свог народа”, нагласио је премијер Вучић.

Управо због оваквих ставова које Вучић и чланови владе настављају да износе, то јест одсуства намере да прекину процес интеграција, део јавности у оваквим јавним сукобима види само „намештену игру” која за циљ има да ојача Вучићев патриотски имиџ, после или уочи неких потеза због којих тај имиџ може да буде угрожен. На том фону је и ванпарламентарна Демократска странка Србије, која је оценила да Вучићеве оптужбе да ЕУ води кампању против српске владе „нису ништа друго до обична фарса, намењеналаковерном делу домаће јавности”.

„Да је то, као искусан дипломата, схватио и Мајкл Давенпорт, показује његова досадашња уздржаност и неодговарање на комичне прозивке које су му упућене”, саопштио је јуче ДСС.

Давенпорт је ћутао, подсетимо, и прошлог месеца, када је лист „Информер” из неименованих извора пренео да медијима, „који мање или више отворено нападају владу” и траже смену појединих министара, односно Вучића, наводно, координира управо шеф мисије ЕУ у Србији.

Осим појединих функционера СНС-а који су стали у одбрану страначког лидера и остатак политичке сцене тренутно ћути. Демократска странка је, рецимо, пре пола године у сличној ситуацији била оштро против Вучићевих иступа, наводећи да он „у својој борбипротив замишљених унутрашњих непријатеља”, неприхватљивим оптужбама покушава да целу земљупосвађа са међународном заједницом.

То је било онда када се слична размена „ватре” догодила са представницама ОЕБС-а Дуњом Мијатовић и Полом Тиде. Опет је тема била слобода медија у Србији, а Вучић је том приликом рекао, између осталог, да има доказе да многи из међународне заједнице, међу њима и амбасадори, притискају медије да воде кампању против њега. Тада је навео и да је кампања усмерена и на његову породицу, али и да његови опоненти у ОЕБС-у – лаже. И тада су се појавиле оцене, уз додатне елементе као што је отварање афера са докторатима, да је то крај меденог месеца „између СНС-а и Запада”. Миша Ђурковић је, рецимо, то тада написао у „Политици”, а почетак те кампање против Вучића и његове власти везао за изјаву Давенпорта неколико недеља раније, када је први пут јавно критиковао стање у медијској сфери, наводећи да су неки феномени у српским медијима „веома непријатни и неприхватљиви” (као, рецимо, цурење података из истрага).

За некога је то био крај меденог месеца, за друге „пацке са Запада”, али су се узроци тражили претежно у једном – односу Србије према украјинској кризи, уз, наравно, фактор „Јужни ток” (тада је почела и прича о „путинизацији” Србије, која се понавља и ових дана). Овог пута, у оптицају је и питање санкција Русији, па још у светлу преузимања Србије председавањем ОЕБС-у, али и предстојећи наставак преговора са Приштином, то јест конкретизација Бриселског споразума, као и, како се незванично може чути, „затезање” Брисела по питању услова продаје смедеревске „Железаре” америчком „Есмарку”.

Аналитичар Душан Јањић је оценио да би полемикаизмеђу Вучића и Маје Коцијанчич могла да се схвати као додатни притисак да се премијер определи да лииде ка ЕУ „или се прикључује тренду заустављања процеса преговарања који је најавио председникТомислав Николић”. Јањић је за Танјуг навео и да наставак дијалога Београд–Приштина у Бриселу 9. фебруара „није ништа драматично уколико га Србија не драматизује”.

„Ако се не појави са неким статутом, заједницаопштина која излази из оквира који је потписансигурно да је полемика настала као неки сигнал да сустигле неке информације до Брисела или они пажљиво читају и прате шта говори председник Николић тако да желе и овим притиском да ставе до знања Вучићу да неможе да дође у Брисел са захтевом да се цео процес врати уназад”, каже Јањић.

За аналитичара Драгомира Анђелковића крај меденог месеца је наступио са Путиновим доласком у Београд и са помпезном војном парадом. То је била ствар коју Запад ипак не може лако да опрости.

„У тим околностима Русима је то доста значило и ту јеВучић добио један огроман минус. Дотадашња нека пецкања, која су уобичајена, тада су прерасла у нешто озбиљније. Они засад не виде алтернативу и без Вучића не могу да наставе преговарачки процес око Косова па вероватно неће ићи фронтално на њега, али само је питање времена када ће проценити да је ствар окоКосова релаксирана и  кренути на њега свим капацитетима”, каже Анђелковић за „Политику”.

И он мисли слично као председник Републике Српске Милорад Додик, који је, саветујући Вучића да буде опрезан, рекао да се није кренуло на Владу Србије, него управо на њега, Вучића, јер „никоме у Европи не одговара јак премијер Србије, без обзира на то ко је он, него је потребан неки поданик који ће аплаудирати насве глупости које долазе из ЕУ и говорити како је најбоље оно што смисле у својим кабинетима”. Анђелковић указује и на ширу слику.

„Погледајте судбину мађарског премијера Орбана. Чим је Орбан озбиљније стао на ноге, почели су напади на њега. Брисел не жели да било где у источној Европи има иоле јаку власт. Не жели да буде много јака чак нивласт која би му била по вољи, јер је непредвидљивокад неко има ту врсту упоришта, куда ће кренути”, каже Анђелковић.

То је говорио и министар Вулин средином прошле године. На оптужбе на рачун Владе Србије да је у време мајских поплава спроводила медијску цензуру, Вулин је рекао да иза тога стоје велике силе, не наводећи које.„Неће велике силе председника Владе Србије који има подршку 50 одсто гласача”, истакао јетада Вулин, који је потом у новембру био узрочник новог питања о крају меденог месеца, овог пута с Вашингтоном, јер је оптужио САД да стоје иза пуштања Шешеља из Хашког трибунала, покушавајући на тај начин да дестабилизују Србију.

Прашина се опет убрзо слегла, а премијер Вучић је крајем децембра у Скупштини Србије, приликом расправе о буџету, са чуђењем констатовао да не можеда верује да амбасадори Немачке и САД, на пример,више воле ову земљу него посланици, јер те дипломатепозитивније говоре о мерама владе него многи у земљи.