Политика

Куда иду бивши министри

Највећи број одлазећих министара враћа се професорском послу

Небојша Брадић и Саша Драгин

Од осам министара који ће због реконструкције владе за неколико дана остати без фотеља највећи број њих, како најављују, вратиће се свом старом послу. Министарка телекомуникација Јасна Матић једина је која ће и даље радити за државу. Она ће, како је рекао њен страначки шеф, лидер Г 17 плус Млађан Динкић, бити постављена на место државног секретара у новом Министарству за културу, информисање и информационо друштво. И за њу се на известан начин може рећи да се враћа старом послу, јер је и пре него што је у јулу 2008. године изабрана за министарку телекомуникација обављала посао државног секретара у Министарству економије и регионалног развоја на чијем је челу био Млађан Динкић.

Одлазећи министар трговине Слободан Милосављевић каже за „Политику” да разматра неколико опција.

„Не знам још чиме ћу се професионално бавити. Ванредни сам професор економије и пре него што сам постао министар трговине био сам професор на Пословној школи у Београду. Као члан Демократске странке политички ћу се ангажовати у припреми за изборе”, каже Милосављевић и додаје да ових дана спрема примопредају дужности.

Министар пољопривреде Саша Драгин раније је најавио да се враћа на Пољопривредни факултет, где је пре министарског мандата радио као професор.

Министар вера Богољуб Шијаковић и министарка финансија Диана Драгутиновић такође се враћају професорском позиву. Како за „Политику” кажу у Шијаковићевом кабинету, он ће наставити да предаје на Православном богословском факултету Српске православне цркве на коме је радио и примао плату и за време министровања. Шијаковић је предавач на предмету религија и филозофија.

Министарка Драгутиновић је, као и њен колега Шијаковић упоредо са радом у влади, радила и као професор и на том послу примала и плату.

„Радна књижица ми је све време на Економском факултету. Мислим да је јасно чиме ћу се бавити с обзиром на то да почиње летњи семестар”, каже министарка за „Политику”.

Она је, подсетимо, на чело Министарства финансија дошла са места вицегувернера Народне банке Србије на коме је била од 2004. до 2008. године. И у то време упоредо је радила на Економском факултету.

Највише могућности да бира чиме ће се у будућности бавити, чини се, има министар рударства и енергетике Петар Шкундрић. Према речима Милана Будимира, саветника за односе са медијима у овом министарству, министар Шкундрић још није донео дефинитивну одлуку, а неке од могућности су да се врати на Београдски универзитет, да буде професор на Петроградском универзитету или неком другом универзитету у свету с којим има сарадњу.

Постоји и могућност, како каже Будимир, да министар Шкундрић у наредном периоду настави да ради на пословима и пројектима у сектору енергетике. „Сигурно је само да ће остати и даље присутан у друштвеном и јавном животу Србије без обзира на будуће ангажовање”, истиче Будимир.

Министар културе Небојша Брадић ангажован је до последњег дана мандата. Јуче нам се јавио из Беча, где предводи српску делегацију на конференцији „Дунав – нове димензије, нове синергије” на којој је представио идеје за боље искоришћавање културног наслеђа на Дунаву.

На питање шта ће радити када кроз неки дан буде „бивши министар”, Брадић каже да нема баш никакве планове. Не враћа се, како каже, ни у Београдско драмско позориште, којим је руководио пре избора на министарску функцију.

Министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић је једини од кога нисмо могли да добијемо ни назнаку о томе шта ће радити када остане без министарске фотеље. У његовом кабинету кажу да он не жели да говори о овој теми до уторка, док његово министарство и званично не буде припојено Министарству за државну управу и локалну самоуправу. Подсетимо, министар Чиплић је пре избора, од 2002. до 2008. године, био судија Уставног суда Србије.

Екипа „Политике”

објављено: 12.03.2011

Последњи коментари

Joca Slikar | 13/03/2011 02:18

,kaze vodenicar : kad mi se skupe pacovi u vodenicu, ja napravim jednog istog takvoga, od jakoga papira, izadjem iznad vodenice i spustim ga u vodu. Kada ga voda donese pored vodenice, ugledaju ga pacovi iznutra i svi odose za njim, ja miran ostajem, nece se vratiti uzvodno nikada. Slusao bivsi cehoslovak pa pita...kako da napravim jednoga rusa pa da ga pustim nizvodno?, da odu za njim ovi ostali. A ja se pitam sta bi mi mogli uraditi pa da kolektivno neki krenu nizvodno, ali, ne vis sa nama....sami

Amfilohije Vešković | 13/03/2011 12:22

Molim čitaoce da se ne uvrede ali ja bih to ovako prokomentarisao-ćerkica mi je dala ideju-UVEK KAD ME pita ko su ove čike ja kažem Gusari..devet ljutih gusara još ne znaju ko sam, jednog sam uspavao ostao ih osam-sedam ljutih gusara se popelo na brest, jedan pao na glavu ostalo ih šest-četiri ljuta gusara bes u njima vri jedan puko od muke ostala su tri-u svakom pogledu, ja ih se ne bojim, ja dišem duboko i gusare brojim ,loše im se piše pokazuje stanje, nas je sve više a njih je sve manje....JEDAN LJUTI GUSAR postao je medan, prosto se istopio ostao nijedan...u svakom pogledu prošla me je strava sad je sve u redu i može da se spava, spavanje je zdravo organizmu prija uspavo sam gusare pa sad mirno spavam i ja. Moja ćerkica jako voli ovu pesmicu a uz nju i ja......Kad se vratimo u detinjstvo bude sve lepše, i gusari nam izgledaju manje opasni i štetni, već kao pričica za decu... Ne zamerite na komentaru možda nije primeren ovim stranama ali dete je u pitanju i gusari!

Misa M | 13/03/2011 23:19

To narod u ovom trenutku najmanje interesuje..Ali se s druge strane uopste ne brinu za njih jer se zna da ce za njih uvek imati po neka druga funkcija ili radno mesto.