Лаж пријатнија од истине

Тек смо протекле недеље сазнали, и то од генералног директора „Фијата” Серђа Маркјонеа, да Србија треба да измири обавезе према пројекту „Фијат аутомобили Србије”. Држава ће ове године у инфраструктуру крагујевачке фабрике уложити 50 милиона евра, а следеће године и преосталих 40 милиона евра. Посао је стајао а ми смо мислили да затежу Италијани.

Протекле недеље смо сазнали и да је први случај грознице Западног Нила, коју преносе комарци, потврђен још 18. јула. До сада су преминуле три особе, а укупно је 37 оболелих. Званичници се премишљају да ли да прогласе епидемију, а једна лекарка је, уз осмех, на телевизији саопштила да су угрожени „само” старији.

Прикривања важних информација од грађана није ништа ново. То је стара пракса. Питање је зашто се то ради када се на крају ипак све дозна и како скривању информација стати на пут.

Огњен Прибићевић, из Института друштвених наука, каже да политичари не скривају истину од грађана само у Србији. „То се, нажалост, не догађа само у Србији. Политичка елита скривањем истине жели да покаже своју моћ. То је део ритуала. У демократији народ би требало више да зна, али то не зависи од политичара, већ од цивилног друштва и медија. Ако су цивилно друштво и медији јаки ствари неће моћи да се крију. Скривање истине код нас нема везе с наслеђем комунизма. Тога има и у западним демократијама и то одувек.”

Дејан Вук Станковић, политички аналитичар, каже да политичари крију истину да би сачували популарност. „Политичари желе да буду преносиоци добрих вести, а до тога долазе или прећуткивањем или мењањем истине. Потреба да се одржи популарност је јача од истине, а оно што се не обелодањује и не постоји. Политичке теме дају већи простор за маглу док се друштвене теме не могу сакрити медијским манипулацијама.”

„Примери као што су заражени комарци или спорне вакцине скривани су да се избегне паника, али и да се избегне одговорност. Зато се то замагли или ’покрије’, а одговорни верују да ће се то решити само од себе.Јасно да је у оваквим ситуацијама потребан опрез. Када се открије истина то је фаул. У скривању постоји константа зато што се код нас схватање политике и понашања у њој веома споро мењају. Та промена је постепена еволуција а до циља се тешко стиже. Политичка елита треба да учи из протеклих искустава, а политичаре треба суочавати с њиховом одговорношћу”, каже Станковић.

Бранко Радун, политички аналитичар, каже да је пракса да се спинују и прикривају информације. „У случају ’Фијата’ то се ради како се не би видело да то није тако повољан аранжман као што је својевремено представљан. То је само склапање а представљено је као национални пројекат. Сада се види и да је мало људи запослено. То је шрафцигер посао али и то је боље него ништа. С том причом је Г17 поентирао пред изборе, а истина је прикривана да би се то представило као посао века. Сетимо се вариоле вере(епидемија великих богиња) за коју је оправдање било спречавање панике. Можда су се плашили да са информацијом о зараженим комарцима не изазову масовну хистерију. Ако нема адекватног лека онда се информација крије јер може да буде бомба и да се изазивањем панике направи већа штета. Имали смо панику око свињског грипа а испало је да број преминулих није већи од преминулих од обичног грипа.”

Радун каже да се информације прикривају ако нема решења. „То је честа појава у политици. Од те болести нико се није излечио. То је остатак од комунистичке праксе када се ништа није знало. Генерално је лоша пракса да се од грађана крију информације.”