Мегаминистарства за ренесансне министре

Нека министарства будуће владе су већ добила префиксе супер, мега, гига – друга делују некако „расцепљено”. У прву групу спадају ресори које ће водити Александар Вучић, Млађан Динкић, Расим Љајић, Милан Бачевић, а у другој се могу препознати Велимир Илић и Милутин Мркоњић, један министар за грађевину, урбанизам и Коридор 11, а други министар за саобраћај и Коридор 10. Улаз у Београд радиће заједно, рекао је јуче Илић.

„Има ту посла за два министра. И грађевина и саобраћај су две велике области које заслужују да имају одвојене ресоре”, објаснио је будући министар Илић, лидер Нове Србије, у интервјуу за„Новости”.

Могу ли Веља и Мрка да раде тимски и коначно заврше бар један коридор? И може ли, рецимо, Вучић да се избори са свим проблемима одбране и безбедности у Србији који су у опису његовог посла, а Љајић да успешно руководи спољном и унутрашњом трговином, телекомуникацијама и проблемима информатичког друштва? Зашто су повезани култура и информисање са дијаспором (ресор који ће водити Братислав Петровић), а енергетика и развој са заштитом животне средине (Зорана Михајловић)?

Иако закон о министарствима још није представљен и није позната потпуна подела посла, већ прве назнаке ко ће се чиме бавити у будућој влади намећу питање њене успешности, односно питање успешности њених чланова.

Не улазећи у ту процену, Владимир Тодорић, из Центра за нову политику, примећује да очигледно није дошло до укидања неких надлежности владе већ до прегруписавања и гомилања неких области у оквиру појединих министарстава.

„Има мишљења да је свеједно да ли ће бити 30 или 15 министарстава јер је у питању исти посао, исти број људи који се тиме бави. Ја не мислим да је свеједно, мислим да је добро да постоји мање ресора. Колико се сећам, првобитна варијанта је била да буде још мање ресора, а ово је резултат проширења владајуће коалиције пребезима из других коалиција”, истиче Тодорић.

Економиста Данијел Цвјетићанин, са Универзитета „Сингидунум”, сматра да ће ово бити добра влада без обзира на то како су подељени ресори ако њени чланови буду деловали као тим и ако буду деловали у правцу ослобађања привреде од притиска државе. Он нема дилему да су прављени разни политички компромиси али истиче да не би требало брзати са изјавама о томе да ли је влада састављена добро или не, било да је реч о ресорима или о персоналним решењима.

„Можда је састављена одлично а резултати ће бити лоши, а можда је састављена веома лоше а резултати могу да буду добри. Ако влада успе да избегне ону слабост претходних влада и почне да делује као тим то ће бити добра влада. Одлично је ако усвоји једну добру филозофију, нарочито ако то буде филозофија ослобађања привреде од притиска државе. Ако наставе са моделом ’задужи, па продај и потроши’, то ће бити лоша влада”, оцењује Цвјетићанин.

Драгомир Јанковић, из Европског економског института, песимистичнији је. Он каже да је „прилично разочаран” пошто је очекивао да ће то бити експертска, технократска влада, а испоставило се, како додаје, да су министарства дељена, на неки начин по истом принципу као раније, по људима, па су ресори онда прилагођавани тим појединцима.

„Мени то, као грађанину, не улива поверење. Очекивао сам бар да ће већина владе бити технократска, односно стручна, да ће ту бити људи који имају резултате, који су се доказали... Шта сад, да очекујемо да се на исти начин поделе и јавна предузећа? Надам се да ће ме они демантовати и да ће све бити добро”, наводи Јанковић.

Председник Транспарентности Србија Владимир Гоати полушаљиво-полуозбиљно каже да неким министарствима, која су спој хетерогених области, може да управља само нека ренесансна личност, а не „обичан министар” који разуме једну или неколико ширих области.

„Ја сам још 1998. године био за то да се законом пропишу министарства која ће Србија убудуће имати. Наравно, ако се ствари у свету у којем живимо битно промене, да се дода или одузме једно министарство, о чему се онда одлучује квалификованом већином. Зна се која министарства морају да постоје и тиме бисмо ограничили арбитрарност оних који долазе на власт”, истиче Гоати.

Објашњавајући мотиве за формирање неких министарстава и у овој али и у свим претходним владама, он указује да партије не могу да се оглуше о интересе бројних аспираната, те некад морају да им дају и министарства.

„То сваку владу чини нефункционалном. Посебно су опасна министарства која се ничим небаве, оно што бих ја рекао ’секретар за јужни ветар’. Јер та министарства имају потребу да покажу да су потребна и она онда на екстремно видљив начин раде и троше паре. Млин се окреће али не меље ништа и то је јако скупо за пореске обвезнике”, упозорава Гоати.

Ј. Церовина – Б. Баковић