Сарадња парламентарне опозиције неопходна је, а странке ће сетек договоритиотоме шта све она подразумева, тврде и радикали, који су јенајавили, и Демократска странка Србије и Нова Србија, којима ће радикали званично упутити понуду за формирање „заједничког опозиционог фронта”. Извесно је да то не подразумева ванпарламентарне акције, као што је организовање протеста. Ову могућност најавили су радикали, али та идеја није наишла на нарочит одјек код потенцијалних партнера, а аналитичари кажу да, у овом тренутку, нико не би могао да окупивећи број грађана.

Удруживање поменутих странака, најавио је Александар Вучић, генерални секретар Српске радикалне странке, али је реч „удруживање” брзо „преформулисана” у сарадњу, с обзиром на то да је овако дефинисан „удружени наступ” одмах зазвучао као најава уједињења у коме ће, како су коментарисали аналитичари, СРС „прогутати” ДСС и НС. ДСС и НС су јавну понуду СРС-а, јер њима директно још није, како тврде, упућен никакав предлог, опрезно дочекали уз коментар да јесу за сарадњу, „наравно, уз истицање политичких разлика које између нас постоје”.

Цвијетин Миливојевић, директор маркетиншке агенције „Прагма”, који се, иначе, доста бавио свим покушајима удруживања опозиције од 1990. године, каже за „Политику” да не постоји никаква реална шанса за некакво уједињење опозиције, да то ни деведесетих година није било изводљиво, а камоли сада. Што се тиче удруживања, према Миливојевићевим речима, ни на тај начин није лако нешто постићи, јер „има тема које намеће влада, а прихватљиве су за опозицију, па ће, рецимо енергетски споразум подржати и радикали и ДСС и НС, док ће, с друге стране, влада увек имати подршку ЛДП-а за све што им ’мирише’ на неки европски пут”.

Према његовим речима, „покушај радикала да поведу удруживање опозиције са две, релативно, мале странке какве су ДСС и НС, које имају потребу да задрже своју посебност, такође, тешко да је изводљив”. Миливојевић истиче да најава удруживања одмах асоцира на неке уличне протесте, а „то је потрошена ствар, осим у случају неког тешког акцидента, који, по мени, није на видику”. Међутим,према његовим речима, могуће су заједничке акције опозиције у парламенту, које би подразумевале и блокаду његовог рада у случају расправе о неким законима или одлукама неприхватљивим за њу. Он истиче:„Страшно су ми чудне изјаве неких аналитичара ’чистунаца’ који сада оштро критикују блокаду парламента, а аплаудирали су, на пример, Томи Николићу кад је епским говорима блокирао парламент рушећи владу Николе Шаиновића. Тачно је да ћемо доћи у ситуацију да неки закони касне, али у интересу је власти, кад има тако климаву већину, да иницира разговор са опозицијом и да договором налази решења за важна државна питања. Тако је свугде у свету, тако би требало да буде и код нас”.

Судећи по званичними незваничним изјавама потенцијалних партнера у „заједничком опозиционом фронту”, сарађиваће, пре свега, у неким заједничким акцијама у парламенту, што би, подразумевало, како је најављено, да се опозиционари не нападају између себе, или да подносе заједничке законске предлоге, иницијативе, па и, уколико се укаже потреба, „блокадом власт натерају да одговори на нека питања”.

Велимир Илић, лидер Нове Србије, каже за „Политику”, да још није било никаквих разговора између опозиционих странака о заједничким наступима„о том потом, разговараће се”.

Да никаквих разговора није било наводи и Милош Алигрудић, потпредседник ДСС-а, који за „Политику” објашњава да је „ДСС увек за сарадњу кад су угрожени демократија и витални национални интереси”. Како би тасарадња могла да изгледа, према Алигрудићевим речима, „зависи од изазова који се буду појављивали, што не значи да се не може сарађивати по различитим питањима”.

Радикали и „народњаци” имали су заједничку акцију у новом сазиву парламента – предлог резолуције о Космету, коју су скупштини упутили 16. јуна, а то што је Славица Ђукић-Дејановић, председник парламента, тврдила да је владина резолуција,која је достављена у јулу, стигла пре њихове иницирало је не само блокаду парламента, већ и захтев да она буде смењена са те функције. Ови предлози чекају септембар, када би се могло, судећи по најавама, чути нешто више о сарадњи опозиционара, али и видети како би та сарадња могла да изгледа на конкретном примеру.