Свеобухватна измена Устава биће једно од врло битних питања, чије решавање мора почети после избора, ма колико то био „врућ кромпир”. Живот, али и неке међународне норме превазишли су одређене садржаје највишег правног акта у држави, казала је Славица Ђукић-Дејановић, председница Народне скупштине Србије и потпредседница СПС-а, у интервјуу за „Политику”.

Председница скупштине је објаснила да поступак за измену Устава није покренут у овом сазиву, јер није могла да се обезбеди двотрећинска већина. „Будући парламент мора приступити том послу, предлог морају да ураде компетентни људи, а и грађани ће морати тиме да се баве, јер они дају последњу реч на референдуму”, истакла је Ђукић-Дејановић.

Рекли сте да је расписивање избора на Косову питање политичке воље, а ресорни министар Горан Богдановић је поручио да ће избора на КиМ бити уколико се поштује Устав. Значи да је питање политичке воље да се прекрши Устав?

Не. Доношење одређених одлука захтева поштовање Устава, закона, међународних аката и реалне ситуације. Резолуција 1244 СБ УН каже да је питање локалних избора везано за договор са међународном заједницом на КиМ. Знамо шта у Уставу пише, али морамо водити рачуна о реалности, а она каже да је за доношење одлуке потребно уважити све поменуте факторе. Ми можемо сад да кажемо да је за нас црвено слово Устав, или међународно право, али за нас црвено слово, пре свега, морају бити живот грађана и Србија.

Уколико не буде нових избора на КиМ институције које Срби имају онда губе легалност?

И Срби на КиМ се деле поводом питања избора, на оне са севера и јужно од Ибра. То је деликатно питање, али ми ћемо морати да испоштујемо сва акта која сам поменула, да пробамо да нађемо компромис, а које год решење да донесете у тешким временима, увек ће бити оних који ће рећи да је лоше.

Сви из владајуће коалиције истичу број донетих закона као велики успех овог скупштинског сазива. Имате ли разлога за то кад је много донетих аката више пута мењано, као они из области правосуђа, који ће бити тема и на последњој седници ове скупштине?

Донели смо 780 закона, од тога 180 су биле измене и допуне, међу којима је било 35 измена и допуна аката које смо ми донели, то је мање од пет одсто. И Европска комисија, која нема разлога да буде наклоњена скупштини, каже да је направљен значајан помак у парламентарном раду…

Европска комисија нам је прогледала кроз прсте што се тиче правосуђа, а свој део одговорности има и скупштина, која није имала примедбе ни на шта што је из владе стизало?

Оних пет одсто пропуста, којих је било код доношења закона, односи се и на правосуђе, али реформа тог сегмента друштва је деликатан посао, на томе ће морати да се ради и у наредном периоду.

Имате ли ви осећај да сте били преблаги према влади, да се парламент понашао као обична гласачка машина, како га грађани доживљавају?

Ми смо владу натерали да сваког последњег четвртка дође у Народну скупштину и одговара на посланичка питања, да на свака три месеца ресорни министри полажу рачуне скупштинским одборима. Тако смо олакшали будућим посланицима да обављају надзорну функцију.

Нисте успели да натерате министре да дођу да бране своје законе, било је битно да само неки министар седи у сали ради реда. Расим Љајић је једини који је поштено рекао да не може да учествује у расправи, јер не познаје ту материју?

Мени је несхватљиво да неки министар има преча посла него да брани свој закон. Разговарали смо, свака партија, са „својим” министрима о томе, негде је успевало, негде није. Формално гледано, све акте је слала влада, а важно је да никада нисмо радили, а да нема министра у сали.

ПУПС се премишља да ли ће са вама у коалицију. Смета ли вам што је у јавности створен утисак да је СПС-у веома стало до ПУПС-а?

СПС-у је страшно стало да пензионери живе боље. Мислимо да велики број грађана ПУПС повезује са свим оним што смо претходних година заједно урадили за пензионере. Пристојно је да са истим људима наставимо да завршимо оно што смо започели, али ако неко мисли да са неким другим може да оствари циљеве, ми у то не улазимо.

Како је СПС-у постао прихватљивији ЛДП за постизборну сарадњу него СНС?

Грађани ће на изборима одлучити како ће изгледати постизборне коалиције, даће гласовима путоказ за то. Сви смо ми са свима на политичкој сцени негде били у власти за последњих десет година, па чак радикали и демократе на локалном нивоу. Ми смо у Београду заједно са ДС-ом и ЛДП-ом, живот наметне политичку одлуку, некада у складу са вашим жељама, некад не, али прилагођавамо се једни другима. Ја сам имала изузетно коректну сарадњу са посланицима ЛДП-а, иако смо у многим питањима удаљени. Изванредно смо сарађивали око евроинтеграција. Да ли можемо са СНС? Ја отворено говорим да ДС и највећи део досадашње власти треба да настави неке започете послове, али битније је шта ће грађани рећи на изборима.

Мирјана Чекеревац

Антрфиле 1

Бане и Чеда

У ноћи када је хапшен Слободан Милошевић били сте с њим и његовом породицом, био је и Бранислав Ивковић, који је сада постао напредњак, мада га је својевремено Томислав Николић оштро критиковао што је отцепио део посланика СПС-а да би подржавао владу ДОС-а?

Знате, своје бивше партијске другове, авантуристичког духа, просто не бих да анализирам.

Био је тамо и Чедомир Јовановић, можда, зато ви имате нешто више заједничко?

Лично, да. Поштујем Чеду због понашања у том тренутку, али и оног после тога, када је био сведок на суђењу. То је одредило мој однос према њему, а не морамо да се слажемо у политичким ставовима.

Антрфиле 2

Мењаћемо Закон о заштитнику грађана

Заштитнику грађана Саши Јанковићу истиче мандат у јулу, парламент је требало најкасније до 23. јануара да започне процедуру избора новог?

Наравно да смо то имали у виду и већ на предстојећој последњој седници имаћемо измене Закона о заштитнику грађана, које ће омогућити да се никако не догоди да, у ма коликом периоду останемо, без заштитника грађана. Једини разлог што нисмо започели процедуру за избор заштитника грађана јесте тај што би његов избор пао у време најжешће предизборне кампање или конституисања нове парламентарне већине, па смо зато разговарали о томе да изменимо закон тако што бисмо рекли да „уколико независним институцијама, или појединцима истиче мандат, он може да продужи обављање те функције највише до годину дана”. Ова измена је неопходна, јер ће се и убудуће догађати да некоме истекне мандат у време нових парламентарних избора.