Ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić rekao je juče da je premijer Ivica Dačić u pravu kada je prethodnih dana kritikovao njega i Milutina Mrkonjića, ministra saobraćaja, zbog javnih svađa oko radova na koridoru 10 i 11. „Ministri ne mogu da se raspravljaju i to nije korektno”, složio se Ilić, ali je dodao i da se „mora znati ko šta radi i da se poštuje ono što je ranije dogovoreno na sastanku sa premijerom i zamenikom premijera Srbije”. Uz opasku da je s Mrkonjićem u prijateljskim odnosima, Ilić je, kako prenosi Tanjug, istakao da ne može da dozvoli da se autoput od Beograda do Crne Gore gradi bez odgovarajuće i zakonom predviđene dokumentacije.

Ilić i Mrkonjić su prošlog petka, podsetimo, razmenili oštre optužbe u vezi sa radom preduzeća „Koridori Srbije”. Najpre je Ilić optužio Mrkonjića da zloupotrebljava gradilište za ličnu promociju i da se nije obezbedila potrebna dokumentacija za izvođenje radova na Koridoru 10 i 11.

„Kako da dozvolim da neko tamo izvodi radove svaki dan, a nema građevinsku dozvolu, nijedan papir, nema rešene imovinsko-pravne odnose, nema obezbeđen novac u budžetu za ovu godinu, nema ništa”, rekao je Ilić i najavio da će zbog tih propusta biti smenjen direktor „Koridora Srbije” Mihajlo Mišić. Mrkonjić je poručio da to može da učini samo Vlada Srbije, kao i da je on zadovoljan kako to preduzeće radi. „Kada bih bio maliciozan kao Velja, mogao bih da kažem da on ništa nije uradio, sve ovo što mi sada radimo on je mogao da uradi ranije, ali nije”, uzvratio je Mrkonjić.

Ilićeva i Mrkonjićeva svađa na početku rada vlade očigledno je uznemirila premijera zbog čega ih je upozorio da to neće tolerisati i najavio da će predložiti razrešenje svakog ministra iz svog kabineta koji se bude u javnosti svađao s nekim od kolega.

Svađe u Vladi Srbije nisu nikakva novost. Kada su ministri iz prethodne vlade svoja neslaganja gotovo svakodnevno saopštavali u medijima uprkos postojanju Kodeksa o ponašanju članova vlade koji je to zabranjivao, bivši premijer Mirko Cvetkovića pokušao je rešenje da pronađe u prenošenju stavova Kodeksa u zakonsku normu. Po njoj su „članovi vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija i službi vlade, u javnim izjavama i nastupima u javnosti dužni da izražavaju i zastupaju stavove vlade, uključujući i situaciju kada su glasali protiv odluka vlade”. Članovima vlade je takođe zabranjeno da daju informacije o radu vlade „suprotno načinu određenom poslovnikom vlade ili na način na osnovu kojeg se ne može utvrditi koji član vlade, državni sekretar i direktor posebne organizacije i službe vlade daje informaciju”. Ovakvo sankcionisanje izazvalo je oštre kritike i polemike u javnosti, reagovala su novinarska udruženja jer je norma protumačena kao uskraćivanje javnosti za informacije o tome šta se dešava u vladi. Objašnjavajući povod za donošenje kodeksa tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac je rekao da se „često dešavalo da se kritika ne iznosi na sednici vlade, a da se zatim čita u medijima, što nije prijateljski i partnerski”.

Da li je i koliko ovaj „fer plej” među članovima vlade u interesu javnosti?

Prema rečima Vladimira Goatija, predsednika Transparentnosti Srbija, u ovom slučaju se sukobljavaju dva načela – moralni i pravni.

„Na jednoj strani su efikasnost i timski rad vlade, a na drugoj javnost i otvorenost rada vlade. To bi se u pravu zvalo antinomija – jedan pravni princip protiv drugog. I kada imate to onda mora da se nađe mera, da se ispoštuje i jedno i drugo. Očigledno je da krupne nedoumice koje postoje u vladi, oko kojih vlada još nije zauzela stav, a dugoročno su važni, ne treba iznositi pred publiku i agitovati. Tu vlada mora da deluje kao tim. Ali to ide protiv zahteva javnosti. Bar poneki ministri su budni i treba im omogućiti da kažu ono čime se bave. Na njima je da odluče”, objašnjava Goati.

To što je ovaj nastup Ilića i Mrkonjića prošao neprimećeno u javnosti Dejan Vuk Stanković tumači time što se on ne shvata toliko ozbiljno.

„To je više stvar nekog ličnog prestiža, ko će u očima građana da bude veći graditelj. A Dačićev istup nije imao autoritarnu političku konotaciju da nekoga disciplinuje, da nekome drži lekcije. Njegov istup je više bio preventivan kao neka vrsta poruke ovoj dvojici da tako nešto nije prihvatljivo za njegov kabinet”, kaže Stanković.

On je uveren da Dačićeva reakcija ne znači da je time hteo da pokaže kako će voditi vladu, odnosno da će sakrivati od javnosti neke kontroverzne stvari ili izbegavati odgovore na neka otvorena pitanja. Dačića je, kako ocenjuje, revoltiralo to što na početku rada vlade već postoje varnice. On je, kako kaže Stanković, više ustao protiv njihove želje da medijski monopolizuju jednu temu i da na izvestan način prave sebi rejting u očima građana.

Goati podseća da se u prošlom sazivu vlade više članova do kraja ponašalo maltene kao opozicija vladi. „Dinkić, ali i sadašnji premijer često su nastupali sa svojim gledištima u javnosti”, kaže Goati.

Goati i Stanković se slažu da će premijer teško povlačiti neke previše oštre i drastične poteze poput smene ministara.

„Voleo bih da vidim kako može da smeni, recimo, nekog ministra koji je predsednik stranke. Time bi presekao granu na kojoj sedi. Kontrolni paket akcija u vladi nije u Dačićevim rukama i on je toga svestan. Princip egzistencije je iznad svih normi i kodeksa jer je u politici važno ostati na vlasti”, smatra Goati.

Stanković, pak, u Dačićevom ponašanju vidi pokušaj da se spreče budući slučajevi  jer u vladi ima onih koji bi mogli da prave negativan imidž vlade kada je reč o kontroverznim izjavama. Svađe su, kako ocenjuje, uvod u loše odnose u vladi i to nijednom premijeru ne treba.

----------------------------------------------

Za osam godina ni 100 kilometara autoputa

Velimir Ilić od 2004. do 2008. sagradio 36,5, a Milutin Mrkonjić od 2008. do 2012. jedva 45,25 kilometara na Koridoru 10

Upozorenje premijera Ivice Dačića da će razrešiti svakoga ko se bude svađao u vladi izgleda da je urodilo plodom. Ministri Milutin Mrkonjić i Velimir Ilić, koji su prethodnog vikenda razmenili oštre reči povodom rada preduzeća „Koridori Srbije”, oko toga ko je nadležan za izgradnju Koridora 11 i kako ga finansirati, odmah su pomirljivo spustili ton.

Trebalo bi, međutim, podsetiti na činjenicu da Milutin Mrkonjić, kada je posle Velimira Ilića 2008. godine seo u fotelju ministra za infrastrukturu, nije bio prezadovoljan stanjem u resoru. Upozoravao je da ne postoji nijedan završen projekat za Koridor 10 i kako nisu rešeni imovinsko pravni odnosi. A da bi dokazali javnosti koliko ništa nije rađeno na Koridoru 10 ministri iz vlade Mirka Cvetkovića obično su navodili podatak da je za Koridor 10 u 2007. godini izdvojeno 250 miliona evra iz NIP-a, ali pošto tadašnje ministarstvo za kapitalne investicije nije povuklo nijedan evro – pare su preusmerene na drugu stranu.

Demantujući ponovne navode Mrkonjića, da dok je bio ministar za kapitalne investicije nije uradio ništa konkretno, Ilić je naveo da je uvek sve poverene poslove obavljao poštujući obećane rokove i uz sve neophodne dokumente. On je pomenuo nekoliko projekata koji su realizovani za njegovog prethodnog mandata, a kod kojih je u potpunosti ispoštovana procedura. To su, kako je rekao, pre svega autoputevi od Niša do Niške banje i od Leskovca do Vlasotinačke petlje, ali i pripremljena dokumentacija za novi most preko Dunava kod Beške.

Kada se sabere šta je ko od njih konkretno uradio recimo na Koridoru 10, čija izgradnja se proteže kroz mandate oba ministra, ispada da je za vreme Velimira Ilića od 2004. do 2008. sagrađeno 36,5 kilometara autoputa u punom profilu i 52,2 kilometra poluautoputa. Dotle je Mrkonjić sagradio 45,25 kilometara autoputa punog profila i 114,7 kilometara poluautoputa, započeo radove na preostalim deonicama i završio projekte. Osim toga za izgradnju drumskih Koridora 10 i 11, od sredine 2008. do kraja 2011. godine, završena je eksproprijacija za 10.000 parcela i isplaćena naknada od ukupno osam milijardi dinara.

Milutin Mrkonjić i Mihajlo Mišić, direktor „Koridora Srbije” juče za „Politiku” nisu odgovorili da li postoje građevinske dozvole za deonice autoputeva, koje se trenutno grade, da li je obezbeđen novac za eksproprijaciju i koliko zemljišta je ostalo da se izuzme od vlasnika.

Ostalo je, međutim, nejasno zašto je Mihajlo Mišić, direktor „Koridora Srbije” ponudu kineske kompanije „Mostovi i putevi”, za izgradnju preostalih deonica za Južni Jadran uputio ministru za saobraćaj, a ne ministru za građevinu. Očigledno da se neko ne snalazi u novonastaloj podeli nadležnosti.