Може ли Живковић да буде исцелитељ ДС-а

„Борис Тадић је рекао да би волео да опет одмери снагу са мном, практично ми је бацио рукавицу у лице и то, наравно, не може да се одбије, нити сам ја човек који бежи од мегдана. Да, ја хоћу да се кандидујем за председника Демократске странке и мислим да изборна скупштина треба да се закаже што пре”, каже Зоран Живковић, бивши премијер и члан ДС-а, прецизирајући у изјави за „Политику” на који начин мисли да „излечи” ту странку која је, према његовим речима, „дубоко политички болесна”.

Живковић каже да ће ДС, ако се ванредна изборна скупштина не одржи до краја октобра ове године (редован термин крај 2014. године), бити у проблему и вероватно ће бити поцепана на више делова.

Скупштина ДС-а је највиши орган одлучивања у странци и може бити изборна и радна. Изборна скупштина може бити редовна „и одржава се по правилу на сваке четири године”, и ванредна. Скупштину сазива председник странке или Главни одбор.

Уколико је председнику престао мандат подношењем оставке или услед опозива, Пословником о раду скупштине ДС, члан 35, предвиђено је да се избори расписују највише 15 дана од дана превременог прекида мандата и морају се одржати по истеку најмање 30 и највише 60 дана од изгласавања неповерења, односно подношења оставке. У следећем члану се наводи да мандат председника може престати и пре истека времена на које је биран „оставком, разрешењем услед опозива, превременим изборима органа и тела странке”.

Пошто је Борис Тадић био изричит да неће подносити оставку (а од функционера ДС-а једино је Горан Јешић јавно рекао да је очекивао његову оставку после лошег изборног резултата), Живковић можда може да се нада да ће бити разрешен услед опозива. У члану 38. овог пословника каже се да се поступак за опозив покреће када председник странке не спроводи одлуке ГО или када ГО не усвоји извештај председника о раду странке између две седнице и изгласа му неповерење, као и када иницијативу за опозив поднесе 30 одсто општинских одбора, односно 40 одсто чланова ГО.

Услови за кандидовање за изборе за председника нису унапред прописани. Тако је пред последњу изборну скупштину ДС-а Главни одбор странке усвојио правилник о унутарстраначким изборима, којим је утврђено да председника ДС-а може да предложи најмање 15 општинских одбора, 30 чланова Главног одбора, посланички клуб или 100 делегата скупштине странке. Кандидате за избор пет потпредседника ДС-а може да предложи најмање 10 општинских одбора, 20 чланова Главног одбора, посланички клуб, председник странке или 60 делегата скупштине.

Где ће Живковић потражити подршку?

Према информацијама које је „Политици” пренела Драгана Стојановић-Крстић, портпарол Градског одбора ДС-а у Нишу, он већ дуже време није ни у каквом контакту са нишким демократама. Чак је, истиче она, страначки ангажован у Општинском одбору Врачар у Београду, у којем је, после пресељења из Ниша члан од 2010. године, пише наш дописник из Ниша Тома Тодоровић.

О томе шта мисле о Живковићевој намери, међутим, у његовом матичном, врачарском одбору нису желели да говоре.

„Ја сам сигуран да, ако Скупштина ДС буде расписана на пристојан, цивилизован и демократичан начин, апсолутно нема никаквог проблема да ја имам довољан број кандидатура. Ја само хоћу да изађем пред Скупштину ДС-а са врло јасним планом и програмом шта да се ради”, каже Живковић.

Тадић је после изборне скупштине 2010. најавио да ће следећи избори бити директни, гласовима свих чланова странке, што ће обезбедити виши степен демократичности. Питање је, међутим, да ли ће ово обећање бити „применљиво” у условима евентуалне ванредне изборне скупштине.

Председник Политичког савета ДС-а Драгољуб Мићуновић јуче није желео да спекулише о томе да ли странку очекује ванредна изборна скупштина, али је за Танјуг објаснио зашто могућност непосредних избора никада није примењена.

„О томе се расправљало пред последње изборе унутар странке. Проблем је што када су странке на власти појединци имају и неке државне моћи и утицај на медије и лакше допиру до гласача. Странке воде рачуна о кадровским питањима, негују кадрове и не остављају могућност да на њихово чело дође неки демагог. Треба да се нађу инструменти да сви кандидати имају исту позицију друштвене моћи”, навео је Мићуновић. Он је рекао и да у ДС-у не постоји довољно развијена политичка дебата.

Професор Владимир Гоати, који указује да су изборни порази „мајка унутрашњих сукоба и промена у странкама”, оцењује да ДС-у предстоје нови унутарстраначки сукоби, још изношења „прљавог веша”, а на крају тог процеса и ванредна изборна скупштина. Гоати је за Танјуг указао да у партијама у Србији актуелни врх партије бира изборну скупштину и чланове изборног колегијума, па се демократски изборни процес већ у својим првим фазама блокира утицајем тих професионалних активиста, људи плаћених од странке који гледају да „накриве” састав изборне скупштине на одређену страну. Због тога је, како истиче, важно да се изборне скупштине одрже на свим страначким нивоима и да „врх не бира оне који ће бирати врх”.

Б. Баковић

-----------------------------------------------------------

Сви ДС-ови лидери

Од свих странака на политичкој сцени ДС је променио највише лидера. На првој изборној скупштини 1990. Драгољуб Мићуновић је победио Косту Чавошког, да би почетком 1994. поднео оставку препуштајући место Зорану Ђинђићу, који је потом, 2000. године имао изазивача у лику Слободана Вуксановића и, у директном одмеравању на изборној скупштини, прилично тесно победио. После убиства Ђинђића у марту 2003. вршилац дужности председника странке био је Зоран Живковић, кога је на изборној скупштини 27. јуна 2004. године победио Борис Тадић.

-----------------------------------------------------------

Питање поверења и на предлог трећине скупштинских делегата

Према Статуту ДС-а, на предлог Главног одбора или трећине чланова скупштине странке може се на скупштини покренути питање поверења председнику странке (члан 42.). Гласање о поверењу може да тражи и сам председник странке. Одлука о неповерењу је прихваћена ако је за њу гласала већина од укупног броја делегата на скупштини