Списак више од 200 невладиних организација које су последњих недеља лобирале за избор Горана Милетића за повереника за равноправност очигледно није импресионирао народне посланике, јер нису прихватили њиховог кандидата за ову функцију.

Кад већ није „упалила” снага таквих НВО као што су Фонд за хуманитарно право, Центар за културну деконтаминацију, Фонд за отворено друштво, Грађанске иницијативе, Хелсиншки одбора за људска права, Јуком, Жене у црном, Београдски центар за људска права, као и најпознатијих ЛГБТ организација, али и разних еколошких, хуманитарних и едукативних удружења, тешко да ће избору Милетића помоћи њихова бројност.

Иако на први поглед ова листа за подршку бројношћу оставља утисак, невладиних организација или удружења грађана (или само удружења, по новом закону) има знатно више. Од октобра прошле године, када је почела пререгистрација, у нови јединствени Регистар удружења при Агенцији за привредне регистре уписано их је 1.130, а у Регистар страних удружења – 31.

Нивес Чулић, регистратор Регистра удружења и Регистра страних удружења, очекује да ће се до априла следеће године, када се завршава рок за пререгистрацију удружења (која су до сада била евидентирана у неколико регистара), уписати око 25.000 удружења. То, опет, не звучи као огроман број ако се зна да их је до сада, према евиденцији Министарства за државну управу и локалну самоуправу и Министарства унутрашњих послова, било око 45.000.

„Нека од њих су већ угашена, а у ову бројку од 45.000 спадају и верске, политичке и спортске организације, које неће бити уписане у наш регистар”, каже Нивес Чулић.

Оцењујући да бар четвртина ових организација више не постоји или није активна, Миљенко Дерета, извршни директор Грађанских иницијатива, каже да је тај број показатељ у којој мери су људи својим активизмом желели да допринесу друштву. И логично је да их је толико, јер, како објашњава, кад кажемо удружење грађана погрешно мислимо на велике београдске организације које се баве законодавним оквиром, заштитом људских права, преиспитивањем прошлости, борбом против корупције, економским темама и образовањем…, којих је опет, веома мало у односу на укупан број, али су медијски најатрактивнија, па зато и најприсутнија у јавности.

Међу овим удружењима која делују „на локалу” су, рецимо, и фудбалски клуб Чока, Удружење узгајивача свиња Руско Село (чија је мисија „производња меснатих свиња, налажење тржишта и заједничко деловање на цену кроз квалитет”), Ченејски салаши (мисија: очување традиционалног начина живота на војвођанским салашима у складу са принципима одрживог развоја), Удружење узгајивача коза Кањижа (мисија: обезбеђење органски чисте хране од козјег млека за здравији живот, обезбеђење рада и прихода за узгајиваче коза).

А Удружење грађана „Роки Балбоа”, надалеко познато по подизању статуе истоименом филмском јунаку у Житишту, пре свега, имало је за циљ да „кроз основне карактерне особине овог лика, као што су упорност, истрајност и жеља за постизање успеха покаже спремност младих људи Житишта да утичу на своје окружење и мењају ствари на другачији начин”.

Подаци о овим удружењима су на сајту Фонда за развој непрофитног сектора Војводине, који је тренутно вероватно најдоступнији за податке овог типа. На њему се налази база података о удружењима са територије Војводине која су се пријавила Фонду и којих је 696. Већину организација непрофитног сектора у Војводини, како се може наћи на сајту Фонда, чине спортска и културно-уметничка друштва, као и велики број еколошких организација и организација особа са инвалидитетом.

Ружа Хелаћ, сарадник за цивилни сектор у Фонду, чији је оснивач Скупштина АП Војводина, каже да у 2009. није било конкурса за финансирање пројеката због кризе, а у 2008. подељено је 13 милиона динара. „То је можда мало, али и секретаријати и друге службе такође дају средства невладиним организацијама. Ми смо више саветодавно тело (организујемо семинаре, обуку писања пројеката…) него што пружамо финансијску помоћ”, каже она.

Колико се укупно новца „обрће” у цивилном сектору нема прецизних података, као што нема података ни о томе колико људи је ангажовано у цивилном сектору – вероватно управо због непостојања јединственог регистра. Убудуће ће се завршни рачуни свих удружења сливати у Регистар финансијских извештаја Агенције за привредне регистре (до 28. фебруара треба да се поднесу извештаји за 2009), а надзор над радом и финансијама удружења обављаће Министарство за државну управу и локалну самоуправу и надлежни инспекцијски органи.

Ко су донатори, спонзори или пријатељи углавном може да се нађе на сајтовима (бар неких од најпознатијих НВО). Миљенко Дерета каже да је невладин сектор и до сада имао „троструку финансијску контролу, какву нико нема” – НВО контролишу донатори, ту је обавезно подношење финансијских извештаја, који морају да садрже сав промет средстава на рачуну, и на крају постоји и обавеза независне ревизије сваке године.

-----------------------------------------------------------

Водич за изворе финансирања

На сајту Грађанских иницијатива може се наћи Водич кроз потенцијалне изворе финансирања из децембра 2009, који цивилном сектору може да помогне информацијама о томе ко, колико и под којим условима даје помоћ за непрофитне организације. Ту су и амбасаде, и ЕУ, и фондови, и фондације, и државне институције, републичке и покрајинске. Тако, рецимо, амбасада Јапана додељује испод 10 милиона јена (око 70.000 у 2009) по пројекту из области примарне здравствене заштите, основног образовања, животне средине и социјалне заштите, а амбасада САД максимално 24.000 долара за пројекте из области евроатлантских интеграција и заштите животне средине. Балкански фонд за демократију даје од 5.000 до 75.000 долара за програме регионалне сарадње и повезивања грађана са државном управом. А Министарство економије и регионалног развоја Србије има програм за доделу бесповратних средстава невладиним организацијама у циљу, између осталог, подстицања предузетничких активности и привлачења страних инвестиција. Минимална сума коју ово министарство додељује по захтеву је 200.000 динара, а максимална 1,5 милиона динара.

Б. Баковић