Пет реформи, пет вредности, пет метода и пет циљева понудила је Српска напредна странка као рецепт за решавање проблема корупције у Србији. Своју платформу су, како кажу, понудили грађанима Србије и представницима владе, која управо у ово време почиње израду нове стратегије за борбу против корупције. По свему судећи и овога пута никакве сарадње неће бити и свако ће остати при свом концепту борбе против корупције.

„Ни представници Министарства правде ни Агенције за борбу против корупције нису дошли на наш скуп, иако смо их позвали. Како да сарађујемо са њима, кад они не желе да разговарају о нашим идејама”, казао је Марко Ђурић, члан Главног одбора СНС-а.

Из Владе Србије су, с друге стране, преко министра за пољопривреду Душана Петровића, поручили да од ове опозиционе странке нису чули ништа конкретно. „Позивам Томислава Николића и (заменика председника СНС-а) Александра Вучића и било кога другог да дају конкретне доказе. Све је то рекла-казала политичара који немају суштинске идеје”, рекао је Петровић.

„Напредњаци” тврде да нуде много тога конкретног и другачијег од актуелне власти. Ђурић је казао да је „све очигледније да се Србија са овим естаблишментом не може изборити са корупцијом”. Па, ипак, као кључну разлику наводи само да је „СНС заиста посвећен да реши проблем који је препознао” , за разлику од владе која нема политичке воље да спроведе Стратегију за борбу против корупције која је усвојена још пре седам година.

Министарство правде у међувремену образовало је радну групу која би требало да сачини нову стратегију за борбу против корупције, јер је она из 2005. године у многим сегментима превазиђена. Већи проблем од текста стратегије представља Акциони план који у највећем делу није уопште примењен јер послови нису били добро планирани ни распоређени. Министарка Снежана Маловић најавила је да ће се влада против корупције борити и превентивно и репресивно и едукацијом, али и бољом координацијом и сарадњом државних органа у тој области.

На питање колико могу да се разлику стратегије за борбу против корупције, тачније документи сами по себи и да ли је њихов садржај заиста кључан за успешно решавање овог проблема, програмски директор организације Транспарентност Србија Немања Ненадић каже да „има простора за то да свака странка или свака влада може да јој да тон”. Без обзира на то што постоје неки стандарди увек је могуће ствари урадити на један или други начин. Као пример он наводи јавне набавке. „Свака странка ће рећи да постоји проблем са јавним набавкама и да се тако губе велике суме новца. Али могу се одлучити за различите начине решавања тог проблема. Једни могу одлучити да појачају контролу, други ће инсистирати на већој јавности, трећи на коришћењу модерних технологија, односно на аутоматизацији поступка, четврти ће можда комбиновати сва три метода”, објашњава он.

Напомињући да није упознат са детаљима платформе СНС-а, као и да је за сада тешко предвидети како ће изгледати нова владина стратегија у чију израду ће бити укључен, он објашњава да опозиционе странке имају ограничене могућности да спроводе своје идеје, али да је свакако добро да их износе. Само би било добро да том приликом буду што конкретнији.

„Код свих наших странака ми је до сада увек највише сметало то што када говоре о борби против корупције, а то раде најчешће пред изборе, не износе конкретне предлоге и не саопште на који начин ће их спроводити”, навео је Ненадић.