Резултат најављених нових избора за национални савет Бошњака, који би Бошњачка културна заједница муфтије Муамера Зукорлића бојкотовала, могло би да буде формирање паралелних националних савета и продубљивање кризе на овом подручју. Зукорлић и његови истомишљеници кажу да их нови избори не занимају, а ресорни министар Светозар Чиплић јуче је одговорио да су „приликом конституисања Бошњачког националног савета, службеници министарства урадили исто оно што је учињено и код конституисања других националних савета”, те да је „у најкраћем времену неопходан дијалог и компромис све три листе, јер је реч о мањинској самоуправи где се државни органи јављају само као логистика, а не као надзор”.

Више о томе шта министар Чиплић мисли о збивањима у Санџаку последњих дана и о томе шта ће донети нови избори, поготово ако Зукорлићева групација, која тренутно има највећу подршку у бошњачком бирачком телу, не буде учествовала на њима, од њега нисмо могли јуче да чујемо. Из саопштења које је упутио појединим медијима, као одговор на Зукорлићеву изјаву, може се извући закључак да он себе и своје министарство не сматра одговорним.

Александар Попов из Центра за регионализам и Душан Јањић из Форума за етничке односе, међутим, сматрају да су управо државни органи добрим делом одговорни за насталу ситуацију, односно за неизвесност и тензије који су пратили цео процес избора за националне савете код Бошњака. „Није се довољно пажљиво ушло у конституисање Националног савета Бошњака, имајући у виду да је то већ дуже време политички ровито подручје и да постоји велика подела на верској линији, између две исламске заједнице и између двојице верских вођа”, каже Попов.

Јањић је много оштрији и оптужујући владу Србије и председника Бориса Тадића за читав низ погрешних потеза и лоших политичких процена у последњих годину дана. „Нови избори су апсолутно нешто због чега је министар Чиплић морао бити смењен”, сматра он, уз оцену да је министар прекршио закон и правила која је сам прописао за друге заједнице „измишљајући” квалификовану двотрећинску већину. „Ставио се на страну два министра (Расима Љајића и Сулејмана Угљанина), није успео да се избори да се направи неки компромис, и онда, у својој немоћи, он мења правила и сада расписује нове изборе. То је кршење и Устава и закона, јер је мењао правила избора усред изборног процеса.”

Нови избори, по мишљењу Попова, даље компликују ситуацију. Ако их неко бојкотује, а посебно ако је то тренутно најјача групација, то значи да криза остаје и даље отворена и да нови савет за представнике поменуте групације неће имати легитимитет. Изостаће, значи, репрезентативни део бошњачког корпуса (ако се рачунају резултати са претходних избора за национални савет) и самим тим могу се довести у питање и резултати тих нових избора.

Муамер Зукорлић прославља изборну победу

„Очито је да сама држава није невина у том расцепу унутар исламске заједнице и свему што се након тога дешавало”, сматра Попов, додајући да се у наредном периоду мора другачије водити цела политика према Санџаку, али и према свим другим мултиетничким подручјима, јер је на држави да ствара амбијент у којем екстремне варијанте неће имати шансу.

Оцењујући да „ова влада, поготово у последњих годину дана, када је стварала илузију да је уз помоћ Турске решила проблем међу политичарима у Новом Пазару, апсолутно води погрешну политику”, Јањић каже да је резултат тога пораст Зукорлића који, иако верски вођа, има политичку моћ, на коју су Тадић и остали заборавили.

Сада, пошто се практично дошло до понављања избора за бошњачки национални савет, Чиплић, по мишљењу Јањића, ствара услове за конституисање два паралелна бошњачка већа, као што постоје две исламске заједнице. „Дакле, држава није уопште одмакла у решавању проблема код Бошњака, него назадује”, закључује он додајући да ће избори и паралелна већа довести до потпуне дискредитације идеје државне интервенције и националних савета, који су и формирани да би људи избором решавали ко је први у одређеној националној мањини. Он сматра да сада треба покушати смањити штету остављањем постојећег Зукорлићевог већа, уз медијацију Тадића, па и Ердогана ако треба, и временом укључити и двојицу министара и њихове листе.

Б. Баковић