Немогућа мисија Еулекса

Једна изјава министра за Косово и Метохију и једна новинарска грешка показале су да тренутно Еулекс заправо има немогућу мисију. Иако ЕУ последњих недеља инсистира на томе да би Београд требало да сарађује са свима у региону (нарочито са косовским Албанцима) и обезбеди владавину права на северу Косова, после прошлонедељног разговора министра Богдановића и државног секретара у Министарству правде Слободана Хомена са шефом Еулекса Ив де Кермабоном, испоставило се да постоји и нешто више од већ изречених и познатих препрека.

Занимљиво је да су и Министарство за КиМ и Еулекс после састанка издали идентична саопштења за јавност из којих се види сагласност да су разговори били искрени и отворени. У обраћању новинарима после састанка Богдановић је најавио да је договорено формирање радних група за правосуђе, полицију и царину, које ће се у наредним недељама интензивно бавити овим питањима. И све је изгледало као почетак добре сарадње после вишемесечне паузе.

(/slika2)А онда се новинару једне агенције поткрала грешка, па је у извештају Богдановићу приписао и констатацију да у тим радним групама неће учествовати Албанци. Што и није била велика и суштинска грешка, јер је познат став владе да директних разговора са косовским Албанцима не може бити. Ипак, неколико сати касније вест је поновљена са назнаком да је то рекао државни секретар у Министарству правде, а не министар за КиМ.

Када се учинило да је све легло, уследило је ново саопштење Еулекса којим се разјашњавало да није направљен никакав споразум о формирању радних група. Богдановић и Хомен су остали при својим претходним изјавама, не желећи да било шта додају или одузму.

Шта се заправо догодило да прошлогодишња одлучна намера ЕУ да Србија потпише протоколе о полицији, правосуђу и царини не може да се спроведе, јер не могу да се формирају чак ни радне групе које ће се бавити овим питањима? И то не због противљења српске стране. А проблем је што размена информација у истрагама може да тече уобичајеним каналима, али да би те информације и докази могли да буду искоришћени у процесуирању предмета, мора да постоје и официјелни канали.

Подсетимо да је прошле године у августу, када је најављено потписивање протокола о сарадњи МУП-а Србије и Еулекса у борби против тероризма, организованог криминала и трговине људима, невладина организација „Самоопредељење“ каменовала и превртала возила Еулекса испред њиховог седишта у Приштини. Косовски председник и премијер су тада говорили да нису уопште обавештени о намерама Еулекса и оштро су се противили потписивању протокола, оцењујући га задирањем у унутрашње уређење Косова. После разговора Сејдијуа и Тачија са амбасадорима појединих западних земаља у Приштини, потписи представника Београда и Еулекса су ипак стављени разменом документа.

(/slika3)Тренутну позицију Еулекса државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић објашњава тиме да косовски Албанци формално признају ауторитет Еулекса и са њим формално сарађују, али да суштински нема сарадње нити добре воље да се Мисији ЕУ дозволи да се позиционира као фактор који решава проблеме. „Проблем је што је политички врх Албанаца дубоко умешан у организовани криминал и апсурдно је очекивати да они подрже рад Еулекса, јер би то значило да ће пре или касније неко од њих доћи на ред“, каже Ивановић.

На питање да ли у Еулексу очекују да би на сличан отпор у Приштини наишли и у вези са сарадњом око правосуђа, која је прошле недеље покренута у Београду, портпаролка Еулекса Ирина Гудељевић каже да у Еулексу верују да сарадња око правосуђа може бити успостављена „не угрожавајући интересе иједне стране и да би она била добра за обе стране“.

Желећи да проверимо да ли је неуобичајена јавна најава Еулекса да је о будућим разговорима о правосуђу са Београдом упозната и влада у Приштини, заправо намера да се избегне понављање проблема са албанским политичким врхом, из Еулекса смо добили одговор да они о корацима које намеравају да предузму обавештавају све стране са којима раде. „Eулексов рад је отворен и транспарентан и ми сматрамо да све заинтересоване стране треба да буду обавештене о могућим контактима“, закључује портпаролка Еулекса.

А о међусобном поверењу на Косову и Метохији још није почело ни да се разговара.

Биљана Митриновић

--------------------------------------------------------

Унмик има политички оквир

На питање како у Еулексу виде сарадњу између Београда и Приштине, имајући у виду да српска страна са албанском жели да разговара о статусу, а Приштина са Београдом баш о томе нема шта да прича, Гудељевићева каже да за сада не постоји никаква директна сарадња између страна, него само технички контакти између Еулекса са заинтересованим странама. Она наглашава да увек постоји отворен простор да ти контакти буду интензивирани и побољшани.

„Међутим, Еулекс нема такав мандат. Као техничка мисија ми смо усредсређени на практичне аспекте на пољима полиције, правосуђа и царине. Били бисмо веома задовољни да дође до директног дијалога између Београда и Приштине“, каже Гудељевићева и наглашава да би то и ЕУ снажно подржала.

Оливер Ивановић сматра да се тренутна ситуација у којој Еулекс има проблем пошто Србима не може да наметне ауторитет у Приштини, а због притиска косовских Албанаца избегава да буде посредник, може превазићи поновним активнијим укључивањем Унмика. Мисија УН пружа „политички оквир“ који Еулексу недостаје. „Апсурдно је да они који желе у УН не признају Мисију УН. Они можда неће с њима да разговарају, али не могу да им оспоре легитимитет. А то ће им рећи и њихови ментори који их здушно подржавају у независности“, каже Ивановић.