Jedna izjava ministra za Kosovo i Metohiju i jedna novinarska greška pokazale su da trenutno Euleks zapravo ima nemoguću misiju. Iako EU poslednjih nedelja insistira na tome da bi Beograd trebalo da sarađuje sa svima u regionu (naročito sa kosovskim Albancima) i obezbedi vladavinu prava na severu Kosova, posle prošlonedeljnog razgovora ministra Bogdanovića i državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena sa šefom Euleksa Iv de Kermabonom, ispostavilo se da postoji i nešto više od već izrečenih i poznatih prepreka.

Zanimljivo je da su i Ministarstvo za KiM i Euleks posle sastanka izdali identična saopštenja za javnost iz kojih se vidi saglasnost da su razgovori bili iskreni i otvoreni. U obraćanju novinarima posle sastanka Bogdanović je najavio da je dogovoreno formiranje radnih grupa za pravosuđe, policiju i carinu, koje će se u narednim nedeljama intenzivno baviti ovim pitanjima. I sve je izgledalo kao početak dobre saradnje posle višemesečne pauze.

A onda se novinaru jedne agencije potkrala greška, pa je u izveštaju Bogdanoviću pripisao i konstataciju da u tim radnim grupama neće učestvovati Albanci. Što i nije bila velika i suštinska greška, jer je poznat stav vlade da direktnih razgovora sa kosovskim Albancima ne može biti. Ipak, nekoliko sati kasnije vest je ponovljena sa naznakom da je to rekao državni sekretar u Ministarstvu pravde, a ne ministar za KiM.

Kada se učinilo da je sve leglo, usledilo je novo saopštenje Euleksa kojim se razjašnjavalo da nije napravljen nikakav sporazum o formiranju radnih grupa. Bogdanović i Homen su ostali pri svojim prethodnim izjavama, ne želeći da bilo šta dodaju ili oduzmu.

Šta se zapravo dogodilo da prošlogodišnja odlučna namera EU da Srbija potpiše protokole o policiji, pravosuđu i carini ne može da se sprovede, jer ne mogu da se formiraju čak ni radne grupe koje će se baviti ovim pitanjima? I to ne zbog protivljenja srpske strane. A problem je što razmena informacija u istragama može da teče uobičajenim kanalima, ali da bi te informacije i dokazi mogli da budu iskorišćeni u procesuiranju predmeta, mora da postoje i oficijelni kanali.

Podsetimo da je prošle godine u avgustu, kada je najavljeno potpisivanje protokola o saradnji MUP-a Srbije i Euleksa u borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala i trgovine ljudima, nevladina organizacija „Samoopredeljenje“ kamenovala i prevrtala vozila Euleksa ispred njihovog sedišta u Prištini. Kosovski predsednik i premijer su tada govorili da nisu uopšte obavešteni o namerama Euleksa i oštro su se protivili potpisivanju protokola, ocenjujući ga zadiranjem u unutrašnje uređenje Kosova. Posle razgovora Sejdijua i Tačija sa ambasadorima pojedinih zapadnih zemalja u Prištini, potpisi predstavnika Beograda i Euleksa su ipak stavljeni razmenom dokumenta.

Trenutnu poziciju Euleksa državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović objašnjava time da kosovski Albanci formalno priznaju autoritet Euleksa i sa njim formalno sarađuju, ali da suštinski nema saradnje niti dobre volje da se Misiji EU dozvoli da se pozicionira kao faktor koji rešava probleme. „Problem je što je politički vrh Albanaca duboko umešan u organizovani kriminal i apsurdno je očekivati da oni podrže rad Euleksa, jer bi to značilo da će pre ili kasnije neko od njih doći na red“, kaže Ivanović.

Na pitanje da li u Euleksu očekuju da bi na sličan otpor u Prištini naišli i u vezi sa saradnjom oko pravosuđa, koja je prošle nedelje pokrenuta u Beogradu, portparolka Euleksa Irina Gudeljević kaže da u Euleksu veruju da saradnja oko pravosuđa može biti uspostavljena „ne ugrožavajući interese ijedne strane i da bi ona bila dobra za obe strane“.

Želeći da proverimo da li je neuobičajena javna najava Euleksa da je o budućim razgovorima o pravosuđu sa Beogradom upoznata i vlada u Prištini, zapravo namera da se izbegne ponavljanje problema sa albanskim političkim vrhom, iz Euleksa smo dobili odgovor da oni o koracima koje nameravaju da preduzmu obaveštavaju sve strane sa kojima rade. „Euleksov rad je otvoren i transparentan i mi smatramo da sve zainteresovane strane treba da budu obaveštene o mogućim kontaktima“, zaključuje portparolka Euleksa.

A o međusobnom poverenju na Kosovu i Metohiji još nije počelo ni da se razgovara.

Biljana Mitrinović

--------------------------------------------------------

Unmik ima politički okvir

Na pitanje kako u Euleksu vide saradnju između Beograda i Prištine, imajući u vidu da srpska strana sa albanskom želi da razgovara o statusu, a Priština sa Beogradom baš o tome nema šta da priča, Gudeljevićeva kaže da za sada ne postoji nikakva direktna saradnja između strana, nego samo tehnički kontakti između Euleksa sa zainteresovanim stranama. Ona naglašava da uvek postoji otvoren prostor da ti kontakti budu intenzivirani i poboljšani.

„Međutim, Euleks nema takav mandat. Kao tehnička misija mi smo usredsređeni na praktične aspekte na poljima policije, pravosuđa i carine. Bili bismo veoma zadovoljni da dođe do direktnog dijaloga između Beograda i Prištine“, kaže Gudeljevićeva i naglašava da bi to i EU snažno podržala.

Oliver Ivanović smatra da se trenutna situacija u kojoj Euleks ima problem pošto Srbima ne može da nametne autoritet u Prištini, a zbog pritiska kosovskih Albanaca izbegava da bude posrednik, može prevazići ponovnim aktivnijim uključivanjem Unmika. Misija UN pruža „politički okvir“ koji Euleksu nedostaje. „Apsurdno je da oni koji žele u UN ne priznaju Misiju UN. Oni možda neće s njima da razgovaraju, ali ne mogu da im ospore legitimitet. A to će im reći i njihovi mentori koji ih zdušno podržavaju u nezavisnosti“, kaže Ivanović.