Николић и патријарх „спуштају лопту”

После бројних изјава, у којима критикују једни друге, које су обележиле протеклих неколико седмица, врх државе и Цркве као да је јуче покушао да „спусти лопту”. Главни камен спотицања у односима државе и Цркве било је различито гледање на решавање косовског питања. Тако је председник Томислав Николић наглашавајући да је добробит грађана императив и државе и Цркве, у интервјуу за „Гласник” Српске црквене општине Дизелдорфа истакао да је „неопходно да обе институције једна другу поштују и разумеју, да размењују мисли, савете и да сарађују не угрожавајући принцип секуларности”.

Истовремено, српски патријарх Иринеј је оценио да се „не би рекло да се односи заоштравају него је црква рекла оно што по природи својој може да каже.”

Последњи критички тонови из СПЦ на рачун врха државе стигли су од владике захумско-херцеговачког Григорија. Он је гостујући на Телевизији Б 92 оштро критиковао неке потезе председника Николића рекавши да је направио велику грешку кад је у интервјуу за босанску телевизију рекао: „Клечим и тражим опроштај за Србију.” Владика је жестоко критиковао потписивање споразума у Бриселу, уз опаску да би Тадић вероватно висио на Теразијама да је потписао тај споразум.

Иступ владике Григорија у Председништву Србије су оценили као покушај самопромоције.

Први потпредседник владе и лидер СНС-а Александар Вучић каже да није могао да се начуди кад је чуо шта је један црквени великодостојник изговорио, и то на највећи хришћански празник.

„Чудио сам се многим стварима које сам чуо од владике Григорија. Од тога да је већи грех штрајк глађу владике Филарета него педофилија па све до директног мешања у партијску политику”, рекао је Вучић коме ово није прва критика неког црквеног великодостојника.

Подсетимо, он је прошлог месеца коментарисао изјаву црногорског митрополита Амфилохија који је после потписивања Бриселског споразума рекао да је тиме „бачена љага на наше поколење.” Одговарајући, Вучић је тада казао да Амфилохије Радовић неће водити државну политику.

„Чарки” је било и између премијера Ивице Дачића и врха СПЦ. Коментаришући апел Цркве који је стигао после првобитне понуде из Брисела у коме се државном врху поручује да „нема ни право ни мандат да пристане на услове који нису испостављени ниједној другој држави кандидату за чланство у ЕУ”, премијер је узвратио да је упозорење СПЦ непотребно и да је влада ту да „брине о земаљској Србији, поштујући све традиције, уважавајући народ, Цркву, патријарха и владике.”Он је „прозвао” СПЦ рекавши да је „српски патријарх још 1690. године напустио Косово”.

Аналитичари су сагласни у оцени да Црква има право да износи своје ставове у вези са питањима државе и друштва па и КиМ.

Драгомир Анђелковић каже да је Црква код Срба врло тесно повезана са националним идентитетом и нико њој не може то да забрани.

„Друга је ствар колико друштво тим ставовима треба да придаје значај. Политичари се ипак бирају на изборима и њихово је да воде државу, њихов посао је пре свега да одлучују у којем смеру ће држава ићи и како ће решавати проблеме, али Црква има право да изнесе свој став”, сматра Анђелковић. Када је реч о „случају владике Григорија”, он оцењује су у његовом случају ствари врло специфичне и да је реч о мишљењу појединца из СПЦ.

„Мало је неумесно да он држи предавања о патриотизму и да на тај начин пребацује нешто садашњим властима у Србији, јер он је пример некога ко је годинама био повезан са страним фактором. Јавна је тајна да је он у тесним везама био са англосаксонцима у БиХ. Некад се помало и пејоративно говорило да је он англосаксонски владика. Тако да сада када од њега стижу помало заједљиве опаске о руководству у Србији то спада у домен политичког цинизма”, оцењује Анђелковић.

Бранко Радун сматра да то што каже епископ Григорије не мора да значи да је то став цркве него једног епископа.

„Кад је реч о изјави Томислава Николића за босанску телевизију да клечи и тражи опроштај, и ја сматрам да је то грешка и да ће то само створити неке негативне тензије у Босни, код Срба се то доживљава као ударац из Београда, код Муслимана се јавља осећај тријумфализма. То уопште не помаже помирењу. С друге стране, Григорије је познат као неко ко је близак Демократској странци, близак Додику, па некако те његове ставове можемо тумачити политички”, каже Радун. Он расправу на релацији црква–држава тумачи као неки виши степен слободе и демократизације Србије јер Црква често није смела да изађе са својим ставом.

Истичући да код нас до сада никада није било праве, стручнерасправе о односима Цркве и државе,где би обе стране, али и други сегменти друштва, рекли шта је могуће, пожељно, допустиво, верски аналитичар Живица Туцић поставља питање какви се то односи желе.

Тито, Милошевић, Тадић, каже, имали сусвоје „подмоделе” односа за које је питање колико су се потврдили као исправни. А питање је какав однос са Црквом жели нова власт.

„Однос Црква–државау Србији треба редефинисати у европском контексту, да обе стране знају своје границе . Николић је ових дана изнео назив свог модела, а то је ’симфонија у секуларизму’, уз наглашено поштовање верског плурализма Србије, што је веома битно. Да ли је овај модел могућ треба темељно продискутовати, а председник треба још да га разјасни”, каже Туцић.

Б. Чпајак, Ј. Церовина

---------------------------------------------------------------------------

Патријарх Иринеј: Не заоштравају се односи са државом

Патријарх српски Иринеј је јуче у интервјуу за Радио слободна Европа рекао да није гледао гостовање у емисији „Утисак недеље” епископа захумско-херцеговачког Григорија које је изазвало велике реакције у јавности. И председништво државе је реаговало због отворене критике државног врха, посебно председника Томислава Николића.

На констатацију да се држава директно умешала у политику и државне послове поводом споразума о Косову, патријарх је одговорио: „Црква је казала оно што мисли да треба да каже. И црква не може друкчије да каже. Политичари свакако гледају краће и више са неким интересом да се неки проблеми што пре реше и отклоне, а црква мало дуже и дубље гледа на проблеме”.

Да ли се на релацији Црква–држава ствари заоштравају?

Не би се рекло да се заоштравају него је Црква рекла оно што по природи својој може да каже. Држава и они који је воде данас са свим нашим проблемима хтели би да те проблеме некако реше што брже. Не води се рачунао последицама и ту мало неке разлике има, али сукоба нема никаквог.

Епископ Григорије је неколико пута, поводом изјава представника државе, не баш бираним речима, говорио.

Не знам шта је контекст. Кад видим у целини онда бих могао нешто да кажем.

Али, на пример, овде не треба контекст, потпуно је директно – да је Тадић потписао Бриселски споразум висио би на Теразијама.

Човек рекао и остао жив. У сваком случају то је његово, а не званично мишљење Цркве. Данас многи и у новинарству и политичари и многи други свашта могу да говоре па је и он можда узео то право, ту слободу да нешто каже. То је његова лична и приватна ствар.

Поглавар СПЦ је додао да је забринут због стања у држави: „Забринут сам животом и приликама у којима се налазимо, то је оно што ме забрињава, али надам се да ће бити довољно памети и начина да се ти проблеми колико-толико на најпозитивнији начин реше.”

Патријарх Иринеј је додао да Црква неће бити присутна на протестном скупу који представници Срба са севера Косова најављују за 10. мај у Београду.

П. Р.