Iskrenost na koju se pozvao Tomislav Nikolić juče kada je preko medija ponudio Vojislavu Koštunici stvaranje koalicije naprednjaka i narodnjaka za sledeće izbore, sudeći prema prvim stranačkim reakcijama, sumnjiva je, a čini se da će biti stavljena i na probu. Nikolićevu ponudu, koju je predsednik Političkog saveta DS-a, Dragoljub Mićunović ocenio kao „političku igru” i „testiranje DSS-a” u cilju da SNS zauzme što bolji položaj na političkoj sceni, Koštunica juče nije prihvatio, ali nije ni odbio. On je u izjavi koju su juče prenele agencije iz intervjua datom „Večernjim novostima” (u kojima se Nikolić i oglasio) rekao da je „sada trenutak da opozicione stranke tesno sarađuju u parlamentu” i da će DSS „sarađivati sa drugima onoliko koliko im se politike podudaraju”. Uz napomenu da narodnjaci cene naprednjačku kritiku Statuta Vojvodine, Koštunica je izbegao direktan odgovor i naglasio „da je važno pitanje kada će izbori biti raspisani” i da je za DSS najvažnije pitanje sprovođenja nacionalne politike.

Nezvanično, u DSS-u smatraju da je ponuda Nikolića upućena Koštunici taman koliko i Borisu Tadiću. Izvori našeg lista u ovoj stranci kažu da ozbiljnost Nikolićeve ponude dovodi u sumnju sama činjenica da je data preko medija, a ne, kako se to čini kada su ozbiljni predlozi ove vrste u pitanju, mimo očiju javnosti. I u ovoj stranci, baš kao i u DS-u, sumnjaju da se radi o političkom manevru naprednjaka koji treba da im vrati „poljuljani” rejting, ali i poveća koalicioni potencijal, okrenut ka DS-u, pre svega, gde je, kako kažu u DSS-u „velika gužva pred golom”. Ponudu ove vrste ozbiljno će razmatrati tek kada ona bude predložena u direktnom kontaktu dve stranke, tvrdi isti izvor. A takvih kontakata do sada, makar kako tvrde u DSS-u, nije bilo.

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić, međutim, tvrdi da je kontakata i razgovora na temu naprednjačko-narodnjačke koalicije bilo, ali da su oni bili neformalni.

– Razgovaraćemo kada kažu da li hoće ili ne – rekao je juče Vučić za „Politiku”.

Na sumnje da se radi o političkom manevru kojim naprednjaci hoće da spreče pad rejtinga, kako tvrde u DSS-u, Vučić odgovara da će se rejting „uskoro videti na izborima u nekoliko gradova u Srbiji”.

– Mi želimo promene. Nemamo problem sa koalicionim partnerima DSS-a, nemamo problem sa Majom Gojković, a što se radikala tiče videćemo da li će preći cenzus. Mi smo ponudili ruku, fer, bez uslovljavanja, a oni treba da odgovore – kaže Vučić.

Saradnja sa vodećom partijom u vlasti, DS-om, kaže Vučić sada nije realna, ali ne tvrdi i da je nemoguća. Tvrdi da naprednjacima ne pada rejting, da „imaju” 20 odsto glasova, i predviđa izbore za jesen, iako ih je Nikolić u svojoj medijskoj ponudi „zakazao” za leto.

U DSS-u, međutim, ne očekuju izbore ove godine. Izvor našeg lista u ovoj stranci kaže da ne očekuje da Tadić raspiše izbore na jesen, da je propustio da to uradi na proleće, kada bi mu rezultati bili neuporedivo bolji nego što će to biti pošto se ekonomska kriza razmaše u Srbiji. Što se narodnjaka tiče, kažu nezvanično u DSS-u, njima sa sa izborima sada ne žuri, jer ne misle da dele sa vladajućom koalicijom odgovornost za posledice finansijske krize. U ovoj stranci računaju da će se predstojećih meseci urušiti rejting DS-a i njegovih partnera i procenjuju da izbori ne odgovaraju nikome osim naprednjacima, kojima, tvrde, zbog „flertovanja” sa Tadićem, pada rejting.

Da izbori trenutno ne odgovaraju ni opoziciji ni vlasti, i da bi mogli da idu „naruku” samo naprednjacima, potvrdio je juče i Srđan Bogosavljević, direktor Strateškog marketinga. Prema podacima ove agencije, koje iznosi Svetlana Logar, direktor istraživanja u ovoj agenciji, sve stranke beleže relativno stabilan rejting. Povremenih padova i uspona ima kod svih stranaka, pa i kod naprednjaka, koji posle velikog uspona beleže stagnaciju i mali pad. Radikali su posle velikog pada rejtinga beležili izvestan uspon. DS, kažu istraživači, i dalje ima rejting koji im obezbeđuje vodeću poziciju.

O izborima, kako kaže Svetlana Logar, sada ne razmišljaju ni građani. Na to upućuje 50 odsto onih koji u istraživanjima kažu da neće glasati ili da ne znaju za koga će glasati.

„To nisu sve izborni apstinenti i taj procenat će se smanjiti pred izbore. Ovaj podatak , međutim, može da bude pokazatelj raspoloženja građana i njihovog nezadovoljstva kao i toga da je poverenje u vladu i parlament veoma nisko”, objašnjava Svetlana Logar.