Искреност на коју се позвао Томислав Николић јуче када је преко медија понудио Војиславу Коштуници стварање коалиције напредњака и народњака за следеће изборе, судећи према првим страначким реакцијама, сумњива је, а чини се да ће бити стављена и на пробу. Николићеву понуду, коју је председник Политичког савета ДС-а, Драгољуб Мићуновић оценио као „политичку игру” и „тестирање ДСС-а” у циљу да СНС заузме што бољи положај на политичкој сцени, Коштуница јуче није прихватио, али није ни одбио. Он је у изјави коју су јуче пренеле агенције из интервјуа датом „Вечерњим новостима” (у којима се Николић и огласио) рекао да је „сада тренутак да опозиционе странке тесно сарађују у парламенту” и да ће ДСС „сарађивати са другима онолико колико им се политике подударају”. Уз напомену да народњаци цене напредњачку критику Статута Војводине, Коштуница је избегао директан одговор и нагласио „да је важно питање када ће избори бити расписани” и да је за ДСС најважније питање спровођења националне политике.

Незванично, у ДСС-у сматрају да је понуда Николића упућена Коштуници таман колико и Борису Тадићу. Извори нашег листа у овој странци кажу да озбиљност Николићеве понуде доводи у сумњу сама чињеница да је дата преко медија, а не, како се то чини када су озбиљни предлози ове врсте у питању, мимо очију јавности. И у овој странци, баш као и у ДС-у, сумњају да се ради о политичком маневру напредњака који треба да им врати „пољуљани” рејтинг, али и повећа коалициони потенцијал, окренут ка ДС-у, пре свега, где је, како кажу у ДСС-у „велика гужва пред голом”. Понуду ове врсте озбиљно ће разматрати тек када она буде предложена у директном контакту две странке, тврди исти извор. А таквих контаката до сада, макар како тврде у ДСС-у, није било.

Заменик председника СНС-а Александар Вучић, међутим, тврди да је контаката и разговора на тему напредњачко-народњачке коалиције било, али да су они били неформални.

– Разговараћемо када кажу да ли хоће или не – рекао је јуче Вучић за „Политику”.

На сумње да се ради о политичком маневру којим напредњаци хоће да спрече пад рејтинга, како тврде у ДСС-у, Вучић одговара да ће се рејтинг „ускоро видети на изборима у неколико градова у Србији”.

– Ми желимо промене. Немамо проблем са коалиционим партнерима ДСС-а, немамо проблем са Мајом Гојковић, а што се радикала тиче видећемо да ли ће прећи цензус. Ми смо понудили руку, фер, без условљавања, а они треба да одговоре – каже Вучић.

Сарадња са водећом партијом у власти, ДС-ом, каже Вучић сада није реална, али не тврди и да је немогућа. Тврди да напредњацима не пада рејтинг, да „имају” 20 одсто гласова, и предвиђа изборе за јесен, иако их је Николић у својој медијској понуди „заказао” за лето.

У ДСС-у, међутим, не очекују изборе ове године. Извор нашег листа у овој странци каже да не очекује да Тадић распише изборе на јесен, да је пропустио да то уради на пролеће, када би му резултати били неупоредиво бољи него што ће то бити пошто се економска криза размаше у Србији. Што се народњака тиче, кажу незванично у ДСС-у, њима са са изборима сада не жури, јер не мисле да деле са владајућом коалицијом одговорност за последице финансијске кризе. У овој странци рачунају да ће се предстојећих месеци урушити рејтинг ДС-а и његових партнера и процењују да избори не одговарају никоме осим напредњацима, којима, тврде, због „флертовања” са Тадићем, пада рејтинг.

Да избори тренутно не одговарају ни опозицији ни власти, и да би могли да иду „наруку” само напредњацима, потврдио је јуче и Срђан Богосављевић, директор Стратешког маркетинга. Према подацима ове агенције, које износи Светлана Логар, директор истраживања у овој агенцији, све странке бележе релативно стабилан рејтинг. Повремених падова и успона има код свих странака, па и код напредњака, који после великог успона бележе стагнацију и мали пад. Радикали су после великог пада рејтинга бележили известан успон. ДС, кажу истраживачи, и даље има рејтинг који им обезбеђује водећу позицију.

О изборима, како каже Светлана Логар, сада не размишљају ни грађани. На то упућује 50 одсто оних који у истраживањима кажу да неће гласати или да не знају за кога ће гласати.

„То нису све изборни апстиненти и тај проценат ће се смањити пред изборе. Овај податак , међутим, може да буде показатељ расположења грађана и њиховог незадовољства као и тога да је поверење у владу и парламент веома ниско”, објашњава Светлана Логар.