Нове странке тешко могу да прескоче цензус

Покрет Богата Србија изаћи ће самостално на следеће изборе и уверен сам да ће бити једна од победничких странака, рекао је прошле недеље председник покрета Захарије Трнавчевић, који је објавио да је Богата Србија и званично уписана у регистар странака. Он је најавио да од 1. августа почиње кампања у којој ће овај покрет упознати грађане са својим програмом и циљевима.

То је и неопходно новим политичким организацијама и зато је неколико њих већ недељама у некој врсти кампање сопственог промовисања. Један од лидера покрета Богата Србија Драгољуб Којчић каже за „Политику” да су свесни да нису познати као странка, али да се уздају у своје познате људе. За разлику од овог покрета странка Зелени је свесна да нема препознатљиве људе, али се узда у њихову стручност и свој програм чија је основа заштита животне средине.

Уз ове две странке и удружење „Двери” – Покрет за живот Србије активно се препоручују као једна од опција за коју би могло да се гласа на следећим парламентарним изборима. Ове три организације свакако неће бити једини нови играчи који ће покушати да се умешају у изборну утакмицу великих странака. Биће, дакле, највероватније, као и на сваким претходним изборима – велики број такмичара од којих највећи број на крају остаје испод цензуса.

Политички аналитичари Дејан Вук Станковић и Ђорђе Вуковић се слажу у оцени да је тешко очекивати да ће овога пута неко направити изненађење и ући у парламент. Али је њихово легитимно право да покушају.

Зашто покушавају и чему се уопште надају?

„Окупили смо се, пре свега, зато што мислимо да се решења за ову ситуацију не могу наћи у оквиру постојећих странака без обзира на то да ли су власт или опозиција”, објашњава Драгољуб Којчић разлоге настанка савеза који је крајем јуна склопио „Нови договор за Србију”. И пошто нису позната странка, највише наде, према речима Којчића, полажу у двојицу својих фронтмена – једног из области економије, а другог из пољопривреде, Зорана Дракулића и Захарија Трнавчевића.

„Наши фронтмени су у широј јавности препознати као неко ко решава, а не ствара проблеме. Последња истраживања јавног мњења показују да чак 70 одсто грађана Србије не препознаје постојеће странке као некога ко може да реши њихове проблеме. Зато се ми, пре свега, обраћамо онима који су већ изгубили наду да постојеће странке могу да донесу решење, али, наравно, и свим другим грађанима”, објашњава Којчић Зелени Србије, пак сматрају, да је њихова предност управо у томе што њихов концепт није „суво политички”.

„Почели смо да се бавимо политиком јер више нисмо могли да се бавимо заштитом животне средине кроз цивилни сектор и удружења грађана, пошто је положај цивилног сектора исти или гори него 2000. године. Немамо као класичне политичке странке острашћену идеологији која дели Србију. Наши политичари се, пре свега, баве сами собом, своји привилегијама и позицијама, а не грађанима и грађанкама”, оцењује Иван Карић, председник Зелених.

Он наглашава да људи који су им пришли нису школовани политичари већ људи из струке, а међу њима је много младих који верују да нешто могу да промене. За ову партију, како истиче Карић, приоритет су локални избори на којима су већ имали неке резултате. Он подсећа да им је за улазак у градски парламент Обреновца недостајало свега 66 гласова.

„Сваки локални избори заслужују већу пажњу него парламентарни. Зато се спремамо, пре свега, за локалне изборе и у тим локалним срединама имамо људе који ће да стану на листу и који могу да промовишу зелену идеју, а који неће да се крију иза неких познатих имена као што је то случај са другим партијама”, оцењује Карић.

Подсетивши на случај Странке српског јединства из 2000. године, која је као аутсајдер ушла у парламент, али није озбиљније утицала на токове политичког живота, политички аналитичар Дејан Вук Станковић истиче да практично не постоји пример самосталног наступа неке странке која је ушла у парламент, а онда и суштински утицала на политичку сцену.

„Али нада је бесплатна, могу да пробају. Мислим да не могу да имају неки велики успех, посебно што ће иовог пута изборна трка бити динамична и велике странке ће се борити, малтене, до последњег тренутка. Тако да ја не верујем да ће нешто много простора бити за ове мале”, оцењује Станковић који додаје да оне сигурно могу да одвуку неколико десетина хиљада гласова, али тиме неће угрозити неке веће странке, јер гласови који се на тај начин распу на крају ће преко Донтовог количника припасти најјачима.

Програмски директор Цесида Ђорђе Вуковић, и поред засићености бирача постојећом понудом, не даје веће шансе новим партијама и људима на политичкој сцени.

„Постојало је једно време за форматирање партијске сцене и сада је вероватноћа формирања неких нових великих странака релативно мала. Могу да налете периоди, као на пример распад ДОС-а, али ипак нове странке најчешће настају из поделе великих партија. Ту већ имамо неке препознатљиве лидере, са утемељењем у бирачком телу, као што су Чеда Јовановић или Томислав Николић. Али да се пробију неки потпуно нови људи, који ће изнети неку нову идеју које немамо на партијској сцени Србије – тешко”.